Iskreno prijateljstvo: Autistični dečak i napušten pas NAJBOLJI PRIJATELJI!

Autistični dečak i napušten pas – možda vam na prvo čitanje ovaj par deluje nezamislivo, ali ostanite nekoliko minuta uz naš tekst. Ono što se desilo u američkoj verziji priče autistični dečak i napušten pas će vas ostaviti bez reči.

Autističnoj deci je svojstveno izbegavanje kontakata ne samo sa vršnjacima, već i sa svojim najbližima. Za porodice je ova spoznaja veoma bolna, jer se ova deca povlače u sebe i jako je teško kod njih izazvati bilo kakve pozitivne reakcije. Nauka za sada nema odgovore na mnoga pitanja koja se tiču autizma, ali svi koji se ovom temom bave, saglasni su tezi da psi izazivaju pozitivne reakcije i pomažu u socijalizaciji dece koja pate od ovog biloškog poremećaja.

Autistični dečak i napušten pas petface

Takav je slučaj i sa Džoijem Granadosom iz Los Anđelesa. Prema rečima Džoijeve mame Amande, on je od najranije dobi izbegavao njene zagrljaje i poljupce, a čak je odbijao i da je drži za ruku. Sve to, uz nesnalaženje u bilo kakvoj vrsti socijalne interakcije je nešto što prati obolele od autizma, a većina njih se zbog nerazumevanja okoline još više povlači u sebe.

Kada je imao 14 godina, Džoi je zamolio svoju mamu da mu nabavi psa, smatrajući da će se na taj način lakše izboriti sa usamljenošću koja prati ovaj poremećaj. Amanda je potom počela da pretražuje sajtove lokalnih prihvatilišta za životinje, a kada je ugledala milo lice jednog pitbula, nije dalje tragala.

Autistični dečak i napušten pas petfaceAutizam je veoma složen poremećaj koji se karakteriše vrlo slabom ili nikakvom socijalnom interakcijom. Za roditelje su prvi znaci autizma kod dece odsustvo govora i bilo kakve gestikulacije karakteristične za uzrast od godinu dana, a zatim i neadekvatne reakcije na spoljne stimulanse, isprekidan san, odbijanje određene vrste hrane, ponavljanje određenih aktivnosti i fascinacija svetlima i senkama.

Džoi vrlo rado prepričava ovaj susret koji mu je promenio život. Tog dana je sa svojom mamom otišao u prihvatilište, a njegova nova prijateljica je samo projurila pored njegove mame i pritrčala Džoiju u naručje. Tada je ljubav za sva vremena rođena. Jedan susret je bio dovoljan da se prepoznaju – dva bića neshvaćena u svom okruženju i željna da svoju ljubav podele sa nekim ko ih razume. Roksi je ženka pitbula, rase koja je zbog svog grubog izgleda vrlo često žrtva predrasuda. To je ujedno bio i dan kada je Džoi prvi put poljubio svoju mamu.

-Otvorila mi je srce. Odrastajući nisam imao mnogo prijatelja, ali od kada smo uzeli Roksi, ja sam sposoban da sklapam prijateljstva. Od tada grlim i ljubim svoju mamu, držim je za ruku i radim sve stvari za koje nisam bio sposoban ranije, rekao je Džoi.

Amanda ne može da sakrije svoju sreću zbog ovog sudbinskog susreta. Ona je sada ispunjena jer njeno dete napokon ima kvalitetnu vezu, koja je ispunjena iskrenim prijateljstvom i pravom ljubavlju.

Sličan se sličnom raduje i tako je bilo i u ovoj situaciji. Roksi je bila ključ koji će otvoriti zaključano srce jednog autističnog dečaka koji se bori sa predrasudama.

 

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0