Naslovna PETOPEDIJA PSI Bolesti kod pasa: Parvo virus izazivač bolesti kod pasa

Bolesti kod pasa: Parvo virus izazivač bolesti kod pasa

1
parvoviroza kod pasa petface

Bolesti kod pasa koje spadaju u virusna oboljenja, karakteristična za pse, opasna su za sve uzraste pasa. Virus izazivač bolesti kod pasa poznat je pod nazivom Parvo virus, a bolest se naziva parvoviroza. Poznata je u narodu i kao mačja kuga, iako nema nikakve veze sa mačkama. Od nje najčešće oboljevaju štenci u uzrastu od par nedelja do par meseci, ali opezno! Među neobaveštenim vlasnicima vlada mišljenje da su štenci  jedini koji mogu da obole od parvoviroze! To je netačno jer od ove bolesti kod pasa oboljevaju i odrasli psi.

Parvo virus je DNK virus, izolovan prvi put 1977. godine u Americi, a kod nas je kao uzrok oboljenja, prvi put primećen 1980. godine. Izuzetno je otporan u spoljašnjoj sredini, a prenosi se kontaktom zdravih pasa sa obolelim i preko obuće, odeće, opreme i slično. U spoljašnju sredinu izlučuje se urinom ili pljuvačkom, ali ima ga i u fecesu i u sadržaju koje oboleli pas povrati. Period inkubacije iznosi od četiri do pet dana.

Simptomi parvo virusa
Inkubacija ove bolesti kod pasa je 3 do 8 dana. Životinje mogu inficirati, a da nemaju kliničke znakove ove bolesti kod pasa. Klinička slika bolesti zavisi od količine virusa koji se unese u organizam, od starosti životinje, stresa, razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija itd. Kod ove bolesti kod pasa klinička slika može da varira od blage infekcije koja se manifestuje pojavom proliva pa do perakutnog toka koji završi uginućem za 24 časa. Ako primetite da vaš pas u toku celog dana uporno i jako povraća – velika je verovatnoća da je zaražen parvo virusom. Zaraženi pas u početku povraća hranu koju je jeo, a zatim povraća tečnost koja može da bude penasta, žuta, žutozelena ili beličasta. Ponekad u povraćenom sadržaju mogu da se vide i primese krvi. Pas postaje izrazito slab i bezvoljan i ne pokazuje nikakav apetit. Najčešće želi da uzima tečnost i to prvenstveno vodu, ali čim popije vodu – ispovrati je. Pas je izrazito depresivan, zavlači se na tamna, skrivena mesta, slabo ili nikako ne reaguje na pozive vlasnika.

Sledeći simptom ove bolesti kod pasa koji se pojavljuje, obično sledećeg dana, a ponekad i istovremeno sa povraćanjem je obilan proliv.

petopedija-parvoviroza-2
Preventiva – redovna vakcinacija pasa

Dijagnostika i lečenje parvo virusa
Dijagnoza ove bolesti kod pasa se postavlja uz pomoć anamneze, kliničkih simptoma i laboratorijskih analiza. Na osnovu analize krvne slike isključuju se druga oboljenja sa sličnim simptomima, a ukoliko analize pokažu drastičan pad leukocita postoji razlog za brigu. Potvrda postojanja parvovirusnih čestica vrši se preko analize izmeta psa. Serološke pretrage daju sigurnu dijagnozu.

Kada je terapija u pitanju, ona je simptomatska. Zbog jake dehidratacije organizma psa neophodno je što pre nadohnaditi izgubljenu tečnost. U teškim slučajevima dehidratacije primemnjuje se i intravenska nadoknada tečnosti. U težim slučajevima uvode se i antibiotici da ne bi došlo do bakterijskih infekcija. Ukoliko se zaraženi psi ne leče mogu uginuti za dva do tri dana. Preporučuje se karantinska izolacija obolelog psa jer se bolest veoma lako prenosi čak i u bolničkim uslovima.

Preventiva parvo virusa
I u slučaju ove bolesti kod pasa mere preventive igraju glavnu ulogu! One se svode na redovnu vakcinaciju pasa po propisanoj šemi. Vakcinacija se sprovodi višekratnom vakcinacijom mladih pasa istovremenom vakcinacijom protiv ostalih zaraznih bolesti pasa ( štenećak, zarazni hepatitis, parainfluenca i leptospiroza ).

Prva vakcina protiv parvoviroze  daje se u  7. nedelji starosti zajedno sa vakcinom protiv štenećaka.
Buster doza ( druga vakcinacija ) protiv parvoviroze i štenećaka vrši se u 10. nedelji starosti istovremeno sa vakcinom protiv  zaraznog hepatitisa, parainfluence i leptospiroze, a zatim je potrebna jos jedna vakcinacija sa 14 nedelja  starosti  kako bi se postigla što bolja zaštita.
Prva vakcina obično ne štiti pse od parvoviroze pa mlade pse treba odvojeno držati od starijih ili obolelih. Posle treće vakcinacije potrebno je svake godine jedanput vakcinisati pse protiv parvoviroze i ostalih zaraznih bolesti kod pasa u cilju održavanja imuniteta. Pre vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa.

1 KOMENTAR

  1. Pozdrav svima. Preneću vam naše iskustvo jer može koristiti. Imamo kucu koja je udomljena, mešnac retrivera, 6 meseci. Ne znamo da li je bila vakcinisana, ali kada smo planirali da je vakcinišemo dobila je mačiju kugu tj parvo virus.

    Kuca je na našu a i njenu sreću spašena na vreme. Naime, problemi su počeli kada sam primetila da kuče ne jede prepodne, jer je inače halapljiva i kada bi joj se ponudila hrana uvek bi jela i nije bilo bitno šta i kada i u koje vreme. To jutro oko 11h nije jela, a pre toga je jela oko 18h. Neobično za nju. Oko podneva sam joj opet ponudila hranu, odbila je. Pokušali smo sa supom, mlekom, palentom, hranom za kuce, granulama, konzervama, keksićima , ništa nije dolazilo u obzir. Druge simptome nije imala osim konjuktivitisa. Odlazimo kod veterinara oko 17h, gde nas dočekuje tehničar, meri temperaturu 39,4 poziva veterinara i daje kuci 2 injekcije. Za parazite i antibiotik. Odlazimo kući kuče i dalje ne jede. Sutradan kuče nastavlja da odbija hranu pa čak i vodu. Odlazimo kod drugog veterinara gde takođe dobija injekcije, nude ga raznim granulama i slatkišima sve uzima u usta, ali nakon par seknudi pljuje. Tada je na pregledu popio malo vode. Napominjem da je ponašanje psa uobičajeno, veseo je, igra se, njuška itd. Dijagnoza, upala krajnika, kuca se verovatno najela snega. Dolazimo kući, po preporuci veterinara dajemo mu mleko, popio je malo. Međutim uveče kuca odbija da napusti kućicu, nevoljno izlazi, odbija hranu vraća se u unutra.

    Na Božić počinje naša borba. Kuca malksala, konjuktivitis ne prolazi, beonjače krvave, hranu ni pipnula, ne ustaje, izgleda kao da umire. Stolica tečna krvava sa parazitima. Nosimo je hitno kod veterinara, gde prima tri injekcije. Dolazimo natrag dajemo joj vodu, povraća, nudimo hranu odbija, dajemo mleko, jogurt odbija. Kasno uveče dajemo joj jogurt na špric na silu. Povraća. Sutradan agonija se nastavlja, dobija injekcije, radimo parvo test pozitivan je. Kuca ne reaguje na injekcije, na okolinu. Ništa ne jede prima infuziju. Stolica i dalje tečna i krvava. Kuče smo držali u kući obzirom na veliki minus napolju, grejali smo termofore i postavljali oko nje. Davali smo joj samo vodu i pratili instrukcije veterinara. Tri dana je primala infuziju i po 2 injekcije, četvrti dan je prestala da povraća i počela je da jede, ali jede samo kuvanu piletinu i pije vodu, ostalu hranu i dalje odbija. Konjuktivitis i krvave beonjače su se povukle, ne povraća , a stolica je uradna. Antibiotike i dalje prima. Vesela je i razdragana, skače i luduje kao pre , a mi smo srećni što smo dobili bitku, jer je ona zaista divno kuče.

    Poenta priče je da kuca odvedena na injekcije čim je odbila hranu, odnosno kada je prošlo manje od 24 časa od poslednjeg obroka. To je bio prvi simptom, a kako su dani išli bilo je sve gore.

    Čim se oporavi potpuno ide na vakcinaciju i nadamo se da će još dugo biti sa nama.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.