Naslovna VESTI PSI TUŽNA PESMA O PSU RASPLAKALA SRBIJU: Čekaj me ja ću doći!

TUŽNA PESMA O PSU RASPLAKALA SRBIJU: Čekaj me ja ću doći!

6
PODELI
čekaj petface

Čekaj me ja ću doći – naziv je jedne od najtužnijih pesama, koja je protutnjila Internetom i rasplakala sve ljubitelej životinja. Ne znamo koliko tačno šerova i komentara broji, jer je i u našu redakciju stigla sa apelom da je objavimo. I hoćemo, jer je i nas dirnula, baš u „metu“.

Pesmu prenosimo u celosti, a verziju koju smo dobili potpisuje Ljiljana Vukosavljević, 28.02.2014.

čekaj petface

Čekaj me ja ću doći:

Još jedna noć je prošla, otvaram umorne oči,
novi dan, nova nada..možda će danas doći..
Malo sam gladan i žedan, odavno nisam jeo..
i puno drugara takvih, još usput ja sam sreo.

DIRLJIVA PESMA (ne)čoveku koji je posle 10 godina napustio psa!

Al’ neka..nema veze..još ima snage i moći..
još pamtim tvoje reči, čekaj me…ja ću doći..
I tako od onog dana, prošetam, pa se vratim
i čekam na istom mestu i nikako da shvatim..

Prolaze tako ljudi, svak’ ide putem svojim,
ja tražim poznato lice i mašem repićem svojim.
Neko me pomazi malo, neko i udari nogom,
al’ neka, sve će to proći i opet biću sa tobom.

čekaj petface

Setim se onda tako, kada mi teško bude,
dolaska u tvoju kuću, među te sve nove ljude.
Svi ste se smejali jako, na dlan ruke sam stao,
rek’o si da me voliš, da nikom ne bi me dao.

A ja sam bio sretan i već tada sam znao,
da ako zatreba nekad, za tebe život bih dao.
Svud sam te pratio stalno, delili sreću i tugu
i nikom verovao nisam, kao svom najboljem drugu.

Zato mi jako čudno, bejaše onog dana,
gledao si me dugo, pa izveo iz stana.
I krenusmo u vožnju i to baš podužu neku,
puno smo ulica prošli..i most..i neku reku..

Tada smo odjednom stali, krio si od mene oči,
rek’o si da te čekam i da ćeš sigurno doći.
A ja sam ostao zbunjen, gledao dugo za tobom,
sam u nepoznatom kraju, ne znajuć’ kud bi sa sobom.

I prolazili su dani, teški, al’ hrabrio sam sebe,
u svakom čoveku što prođe, ja sam tražio tebe.
Mnogo je od tada prošlo, smenjivala se leta, zime,
kad mi je najteže bilo, dozivao sam ti ime.

Dođi..molim te, dođi.. sve biće kako treba,
ništa ti tražiti neću, čak ni koricu hleba.
Al’ tebe nema, pa nema, ja više snage nemam,
polako sklapam oči, na put se poslednji spremam.

A ako nekada i dođeš..možda i nećeš..al’ ako..
znaj, čekao sam te dugo i voleo sam te jako..
Dok zora polako sviće, ja zadnjim dahom dišem..
za oproštaj te molim, nisam mogao više..

6 KOMENTARA

  1. Ljilja još uvek čuva životinje , ima oko 40 pasa i više od 20 mačaka. Ona zasluzuje mnogo više od ove objave, ali baš lepo, da ste objavili. Neko mora opisati rečima kako se oseća napušteni stari prijatelj, a pošto on sam ne može, onda je to tako dirljivo napisala Ljilja – hvala ti , Ljiljo za sve!! Slavica

  2. ddraga bas si me rasplakala,ja sam udomila takvog jednog zutog malog cudnog,sa zubicima rekla sam mu dodji Dusice..priso je i sagnuo se skoz glavicu mi spustio u krilo..zaglila sam ga i gotovo..uvela ga u stan okupala ..nahranila jedva je jeo malo samo ..cini mi se samo zalogajcic virsle..gok sam ga kupala videla sam da je decak..i ostalo je ime D usan…upoznala ga sa mojim vec velikim macama KIKI,UKI,MAJA I ZIKA….i dan danas se pitam kako je mogao da te ostavi gazda..vidi se da je ziveo u kuci,dobar je dusa moja tako sam ga odmah zavolela kao d a se znamo od pre.. samo place kad hoce da izadje napolje a mace mu nedaju da prodje a on ceka da ih sklonim…inace smo svi u velikoj ljubavi …i to nije sve imamo jos copor takvih bacenih..ali su svi tu ispred moje terase…tako da ja svaki dan sa njima prosetam nahranim ih i obavezno vodu ispred napunim za sve njih,…laju samo na neljude..na one koji ih gadjaju i biju a ja vodim rat sa njima zbog njih…veruj te ponosno hodamo..svi imaju imena tako kako sam im dala..kao vojnici idu zamnom..svo desetoro.. naravno toliko ogovaranja i netrpeljivosti da sam kuckarka,kako mogu toliko da ih sve sakupim hranim,odakle mi kad neradim nemam ni za sebe a pun stan macaka i psa i sve sto mogu da kazu i komentarisu znam ja to..ali samo neznam i jos uvek se pitam..zasto i kako je mogao da ga ostavi gazda..ja to gledam ovako kao majka koja je rodila ,dete a onda ga je bacila..mozda sam luda,eto ovo sve pisem u jednom dahu,verovatno ima gresaka u pisanju ali oprosti te mi jos samo da dodam da sam majka i da imam unuke ,ali zivim sama u ovom drugom svetu…tako da ne pomisle ljudi koji me ne poznaju da sam bas ono totalno neispunjena pa zbog toga volim zivotinje…samo sam htela da objasnim zasto svi psici koji me vide i veliki da ne kazem bas mali…dodju sami mi prilaze i ja ih odmah tako zavolim i onda se druzimo…a sto ce me ljudi komsiluk lincovati zgog toga..i svakakvih komentara…nema veze..ja i dalje volim moje ljubavi sine cero i tako im se obracam kao deci,dali sam normalna? samo sam htela da podelim ovu moju pricu i da se divim gospodji i da je razumem !!

    • predhodna pijesma istinita jer tko voli božija bića ima ljubav za sve i za njih jer su stvoreni za nas i mi za njih, a vi ste jedni od božjeg dara i nitko vam nemože ništa nebojte se ljudi ni ikog ponosno hodajte jer ste bogam dati i tako je zapisano jednog dana kad mi sklopimo oći i za nama če neko zaplakati ali ta bića divna znajte umiru za svoiim ne gazdama to je ružno mi smo za njih sve ,kao i oni za nas ja tako gledam , ako volim srcem i dušom i oni nas , a samo što oni se odazovu na ime a mi još nismo toliko inteligentni da se odazovemo na njihov zov kad nas zovu , ali neka svaki mijauk i lavež il drugo okrenemo se a oči i glas sve kaže ,želim vam od srca sve najbolje nebojte se ljudi nego boga ali ni njega jer vas voli

  3. O zlocinackom i izuzetno ruznom,nezahvalnom ponasanju nas ljudi prema zivotinjama,nemam dovoljno vremena da pisem.Ljudi su ionako suvisan teret ove planete,koju iz dana u dan unistavaju,a samim tim i najplemenitija bica,zivotinje.Onog dana kada budemo voleli sve oko sebe,bice nam daleko lepse,a sve lepote ovog raja u svemiru trajace mnogo duze.

  4. Plakala sam uz ove potrese stihove kao nekada davno uz Jesenjinovu Pesmu o keruši. Zaista lepa pesma puna duše. Autorki naklon do zemlje.

    • Samo da napišem, do zadnjeg slova i tačke – slažem se sa vama. Asocirala me je na Jesenjenovu pjesmu iiii priznajem – imala sam knedlu u grlu i orošene oči.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.