Naslovna EGZOTIČNE ŽIVOTINJE UPOZNAJTE EGZOTIČNE ŽIVOTINJE DAŽDEVNJAK: Može da se vidi samo kad je kiša, a od davnina...

DAŽDEVNJAK: Može da se vidi samo kad je kiša, a od davnina je na lošem glasu!

0
dazdevnjak petface

Telo ovog čudnog stvora je toliko hladno da pri samom dodiru izaziva jezu. Međutim najpoznatiji je po otrovu koji je jednako opasan za sva živa bića. Daždevnjak ima oblik guštera i šarene motive na telu. Može da se vidi samo kada su velike kiše, dok se za vreme suša gotovo nikad ne pojavljuje. Ova životinja je na lošem glasu još od davnih vremena, zbog otrova koji koristi kao zaštitu od svake opasnosti koja joj preti. Prema staro-rimskim zakonima, onaj koji bi drugome dao deo daždevnjaka važio je za trovača i osuđivan je na smrt. Alhemičari su takođe koristili daždevnjakov otrov u nadi da će dobiti zlato.

PROČITAJTE I: 

Zdravlje stanovnika terarijuma

Daždevnjak je dužine izme|u 12 i 17 centimetara. Boja tela je crna sa zlatnožutim nepravilnim mrljama, od kojih su dve na vrhu njuške, a nastavljaju se do repa. Što se tiče građe, ima zdepasto telo, sa okruglim repom koji je na kraju zaobljen. Telo, kao i rep su izbrazdani poprečnim prstenovima. Prednje noge imaju četiri, dok zadnje noge, pet slobodnih prstiju. U koži daždevnjaka nalazi se puno žlezda koje sadrže toksičnu materiju.

dazdevnjak petface

Daždevnjak je rasprostranjen po zapadnoj, srednjoj i južnoj Evropi, zatim u Alžiru, Maroku, Maloj Aziji i Siriji. Zanimljivo, u Evropi se ne nalazi u Velikoj Britaniji i Irskoj. Ove životinje najviše vole mračna mesta, duboke doline ili tamne šume, jer mu pružaju dobro skrovište. Toplota ili uticaj sunca oduzimaju daždevnjaku vlagu iz tela. Kada danima ne pada kiša, ove životinje brzo oslabe i izgledaju iznemoglo. Previše suva koža i nedostatak vlage iz tela mogu da imaju fatalan ishod.

PROČITAJTE I: 

Ishrana egzotičnih životinja

Ove životinje se ne odlikuju ni čulnim ali ni duhovnim sposobnostima. Pretpostavlja se da su im čula veoma tupa. Iako često može da se nađe u društvu sa drugim daždevnjacima, ipak ne može da se kaže da je ova životinja društvena, jer slabo brinu jedni za druge. Samo za vreme razmnožavanja su prijateljski raspoloženi. Glavna hrana daždevnjaka su životinje koje se sporo kreću, naročito puževi, kišne gliste a ponekad i manji kičmenjaci. Hranu uzimaju u velikoj količini, a ponekad mogu  nedeljama i mesecima da gladuju.

dazdevnjak petface

Sluz koju luče žlezde, o kojima je već bilo reči, brane ove vodozemce od mnogih opasnosti. Ove žlezde, daždevnjak može svesno da isprazni, što čini iz straha ili da se zaštiti od napada. Istraživanja pokazuju da otrov daždevnjaka izaziva upalu sluzokože  i grčeve od kojih neke manje životinje, poput ptica i vodozemaca umiru. Zanimljivo je da ćurke, kokoške i psi bez problema svare hranu zatrovanu daždevnjakovim otrovom.   

U Alpima živi alpski daždevnjak koji je bez mrlja, a telo mu je potpuno crno. Ova vrsta naseljava planinski pojas na visini izme|u 700 i 2.850 metara. Alpski daždevnjak skoro uvek živi u zajednici, pa tako može da ih bude između 10 i 12 u jednom društvu. Pretpostavlja se da je daždevnjak prvobitna vrsta, a alpski daždevnjak je vrsta koja se preselila u planine. Razlika između njih je u razmnožavanju, jer alpski rađa žive mladunce dok ova druga vrsta polaže jaja.

dazdevnjak petface

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.