Ehinokokus ili pseća pantljičara je vrsta crevnog parazita koja živi u crevima obolelih pasa. Ehinokokus izbacuje zrela jajašca zajednom sa izmetom psa u spoljnu sredinu. Psi se mogu zaraziti gutanjem jaja parazita kada ližu mesta koja su druge životinje inficirale, kao što su dvorišta, parkovi i trava. Vlasnici pasa na cipelama mogu uneti u kuću jajašca ehinokokusa. Štenci se preko posteljice mogu zaraziti ehinokokusom od majke. Sam pas lizanjem raznosi jaja po svom krznu. Jaja parazita mogu zagaditi i poljoprivredno zemljište na kome se uzgaja povrće. Ovca, koza ili goveče prilikom ispaše zaražene trave, mogu da unesu parazitna jaja. Na taj način ehinokokus dospeva i u meso.
Mladi psi zaraženi ehinokokusom pokazuju sledeće simptome: neraspoloženi su, bezvoljni su, apetit im je slab, dlaka im je suva i lošeg kvaliteta, stomak im je često nadut i na pritisak bolan, prisutan je i proliv u kome mogu ali i ne moraju da se primete crevni paraziti. Ponekad mlada životinja i povraća i dešava se da u povraćenom sadržaju budu primetni crevni paraziti. komplikacije. Dehidratacija je posledica upornog povraćanja i proliva. Zbog još uvek nedovoljno razvijenog imunog sistema, česte su i komplikacije u vidu raznih bakterijskih i virusnih infekcija. Kod odraslih životinja simrtomi su blaži. Jedini simptom koji vlasnici mogu primetiti je prisustvo dijareje manjeg ili većeg intenziteta. Dijareja može da bude prisutna stalno ili da se javlja povremeno, može da bude u vidu potpuno tečne ili kašaste stolice, i u stolici mogu ali i ne moraju da se pojave crevni paraziti.
Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu koprološkog pregleda, tj, pregleda stolice. Ukoliko se potvrdi prisustvo parazita, terapija se sprovodi antiparaziticima.
Kod ljudi je ovo oboljenje naročito opasno. Ljudi se ehinokokusom mogu zaraziti milovanjem psa koji na dlaci nosi jajašca parazita i konzumiranjem zaraženog mesa i povrća. Deca su vrlo podložna zarazi ehinokokusom, zbog igranja u parkovima i u pesku.
Parazit u ljudskom organizmu može dospeti do jetre, pluća, mozga i očiju i formirati ciste. Ciste su ispunjene anafilaktičkom tečnošću. Prilikom nekog napora ili udarca, cista može pući, a njen sadržaj može izazvati anafilaktički šok u organizmu i smrt. Dijagnoza se postavlja na osnovu rendgena, ultrazvuka, skenera, magnetne rezonance i laboratorijskih pregleda krvi. Lečenje je uglavnom hirurško. Ukoliko je operacija nemoguća, na primer zbog same veličine ciste ili teške dostupnosti mesta na kojem se nalazi, primenjuje se višemesečna terapija antiparazitskim lekom mebendazol.
Najvažnija preventivna mera protiv ehinokokusa je redovno čišćenje pasa od parazita. Kako je davanje antiparazitika kontraindikovano u trudnoći, kuje od parazita treba čistiti pre parenja. Psi ne treba da jedu hranu namenjenu ljudima, naročito živo meso i iznutrice, već gotovu hranu namenjenu njihovim potrebama. Uz redovnu higijenu svog psa, svaki vlasnik će osigurati zdravlje svom ljubimcu te tako zaštititi i svoje zdravlje.
