Naslovna PETOPEDIJA PSI Epilepsija kod pasa

Epilepsija kod pasa

0
PODELI
epilepsija kod pasa petface

Epilepsija je neurološko oboljenje pasa koje je izazvano abnormalnom aktivnošću mozga. Epileptični napad nastaje kada jedna grupa moždanih ćelija postane previše aktivna, tako da nije usaglašena sa ostalim ćelijama. Time se remeti ravnoteža u mozgu, pa se to razdraženje prenosi i na ostale delove mozga.

Ukoliko je razdraženje ograničeno na manji deo mozga, dolazi do delimičnog napada. Ako se razdraženje prenese na ceo mozak, dolazi do velikog epileptičnog napada. Uzroci epileptičnih napada kod pasa mogu biti podeljeni na idiopatske i  simptomatske.

Tačan uzrok idiopatske epilepsije je i dalje nepoznat. Simptomatska epilepsija nastaje kao posledica povreda ili prethodno preležanih bolesti koje su dovele do oštećenja moždanog tkiva.

Simptomi
Delimični epileptični napad kod pasa karakteriše se povraćanjem, nekontrolisanim kočenjem i grčenjem celog tela, kao i zabacivanjem glave. Dolazi i do nemogućnosti gutanja, što dovodi do pojave pene u ustima. Javlja se i mokrenje ili defekacija u toku ili neposredno posle napada. Ukoliko je u pitanju veliki epileptični napad, uz navedene simptome, dolazi i do gubitka svesti. Napadi mogu da prođu kroz nekoliko faza. To su prodromalna faza, aura, pravi napad i period oporavka posle napada. Prve dve faze variraju u jačini i trajanju, a mogu i potpuno da izostanu.

petopedija-epilepsija-kod-pasa-2
Pas nakon epileptičnog napada

Karakteriše ih promena ponašanja , zabacivanje glave, nervozno hodanje u krug ili nepomičnost psa. Takođe je pojačano lučenje pljuvačke a dolazi i do povraćanja. Pravi napad traje od nekoliko minuta do 48h. Period oporavka može biti trenutan, a može da traje i 48h. Ukoliko dođe do trenutnog oporavka, pas će odmah početi normalno da se ponaša kao da se ništa nije desilo. Ako ne dođe do trenutnog oporavka, psi padaju u dubok san ili leže budni neko vreme. Nakon toga postaju dezorijentisani, uznemireni su, ne odgovaraju na poziv vlasnika, a privremeno se mogu javiti i slepilo ili gluvoća. U tim trenucima se instiktivno ponašaju, pa može doći do izražene agresivnosti.

Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se postavlja na osnovu neuroloških ispitivanja EEG aparatima. Nakon toga se sprovodi terapija koju prepiše veterinar i koja je uglavnom ista za sve vrste epilepsije kod pasa. Terapija se zasniva na primeni fenobarbitona i kalijum ili natrijum bromida. Cilj terapije je kontrola bolesti, a samo u retkim slučajevima napadi potpuno nestaju. Neophodno je znati da se psu ne sme davati nikakav lek u toku napada. To može samo da ugrozi život ljubimca. U tim trenucima, jedina pomoć koju treba pružiti je pažljivo smestiti psa na ravno i bezbedno mesto i ukloniti sve nepotrebne predmete koji mogu da ga povrede usled nekontrolisanog trzanja. Nikako mu se ne sme davati tečnost ili gurati prsti u usta jer može doći do gušenja, a i do povrede vlasnika. Ako napad dugo traje i postoji mogućnost povreda, obavezno je obratiti se veterinaru.

Preventiva
Ako je u pitanju idiopatska epilepsija, preventivno treba sprečiti dalje razmnožavanje tih pasa, odnosno pribeći  kastraciji ili sterilizaciji. Redovna vakcinacija protiv zaraznih bolesti, čišćenje od crevnih parazita i održavanje opšteg zdravlja psa može da spreči nastanak simptomatske epilepsije. Ukoliko je pas imao povredu glave, potrebno je obratiti se veterinaru.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.