Kao i čovek, i ljubimci mogu postati gojazni. To znači da i pas može preterano dobiti na težini, što će mu u mnogome otežati život. Ova pojava je sve češća u razvijenijim zemljama, kao što je primer Australije, gde su psi sve više zatvoreni u stanovima gde, dok gledaju tv, uživaju u obilju hrane. Do gojaznosti dolazi usred poremećaja u ishrani kao i usled nedovoljne fizičke aktivnosti psa, a ovaj problem se tada manifestuje viškom masti u telu ljubimca. Psi o kojima se preterano vodi računa, koji su previše „razmaženi“ od strane svog vlasnika, pokazuju veću izloženost gojaznosti a najčešće usled manjka fizičke aktivnosti i preteranog unosa hrane.
Simptomi
Glavni simptomi gojaznosti su uvećanje telesne težine, višak masti u telu (koji se može izmeriti u veterinarskoj ambulanti), otežana mogućnost kretanja, brz zamor i sl. Zbog povećanja telesne mase trpi koštano zglobni sistem pa se moše poaviti i bol prilikom kretanja. Gojaznost utiče i na respiratorni sistem pa se ovi ljubimci brše zamaraju i teže dišu. Zbog uticaja na kardio vaskularni sistem javljaju se i znaci koji upućuju na srčane probleme kao što je kašalj i apatija. Postoji nekoliko uzroka gojaznosti, a najčešće se radi o disbalansu koji nastaje između energije stvorene konzumiranjem hrane i na drugoj strani, smanjenje potrošnje te energije. To znači da pas unosi više kalorija nego što ih može potrošiti.
Gojaznost postaje gotovo uobičajena kod ostarelih pasa, jer oni sa starošću gube volju za kretanjem. Ipak, to ne znači da se treba pomiriti sa činjenicom da pas u trećem dobu treba da bude gojazan. Naprotiv, pri pojavi ovakvih problema, treba obavezno potražiti pomoć veterinara i konsultovati se na koji način treba ljubimcu korigovati ishranu. Pored ovih uzroka gojaznosti, na koje vlasnik može uticati direktnije, postoje i oni manje vidljivi. Oni su vezani za neke druge zdravstvene probleme kao što su hipotiroidizam, insulinoma, hiperadrenokorticizam, kao i odsustvo promene u ishrani psa nakon sterilizacije.
Dijagnoza i lečenje
Iako je gojaznost zajednička svim rasama pasa i svih dobi, ipak je primećeno da su joj najpodložniji psi starosti negde između 5 i 10 godina. Sudeći po informacijama koje je objavila Asocijacija za sprečavanje gojaznosti pasa, 53% odraslih pasa je gojazno, što je više nego alarmantan podatak. Postoje brojni šematski prilkazi kako se vizuelno može odrediti stepen uhranjenosti psa. Pored toga, kod rasnih ljubimaca potrebno je uporediti telesnu težinu prema kinološkim standardima i aktuelnu težinu dobijenu merenjem. Najtačniju procenu telesne mase će obaviti veterinar primenom tehnike određivanja body mass indexa.
Danas je lečenje gojaznosti prilično jednostavno. Na tržištu postoji čitav niz medicinskih dijeta koje omogućavaju ispravno smanjenje preterane telesne težine. Važno je znati da tzv. nulte dijete koje podrazumevaju drastično smanjenje unosa hrane nisu nikako preporučljive. Naprotiv, mogu napraviti mnogo više štete nego koristi. Medicinske dijete su formulisane da svojim sastavom obezbede sve neophodne materije za normalno funkcionisanje organizma ali i da spreče gojenje. Postoje dijete koje omogućavaju smanjenje težine kao i one koje obezbeđuju održavanje adekvatne telesne mase. Ovakva hrana treba da se primenjuje prema uputstvima i pod nadzorom veterinara uz redovne kontrole zdravstvenog status ljubimca. Pored odgovarajućeg sastava i količine hrane, u terapiji se preporučuju i fizičke aktivnosti koje će omogućiti gubitak masnih naslaga ali bolji ukupan status gojaznih pasa.
Preventiva
Pravilna i uravnotežena ishrana predstavlja glavni preduslov sprečavanja gojaznosti kod pasa. Kućno spremana hrana nosi mnogobrojne zamke pre svega zbog sastava a potom i pravilnog doziranja. Upravo zbog toga se preporučuje upotreba suve, granlirane hrane koja je spravljena prema potrebama ovih ljubimaca. Ova hrana se može nabaviti u pet šopovima i prilagođena je različitim uzrasnim kategorijama. Upravo o tome treba voditi računa prilikom izbora. Hrana za štence je bogatija sastojcima koji obezbeđuju energiju u periodu rasta i sazrevanja. S druge strane, hrana za starije pse sadrži smanjene količine masti pošto su metabolički procesi i potrebe ovih pasa nešto drugačiji. Na svim pakovanjima su propisane dnevne doze koje treba obezbediti ljubimcu kojih se treba pridržavati. Koliko dođe do povećanja telesne mase, ove doze treba korigovati, tj. smanjiti.
Navike u ishrani su takođe veoma bitne u prevenciji gojaznosti. Psi treba da budu uobročeni što znači da treba da obroke dobijaju uvek u približno isto doba dana. Ukoliko se pas navikne na dva ili više obroka u toku dana, dnevnu dozu hrane treba podeliti na odgovarajući broj obroka. Ako se koristite poslastice i nagrade, one ne treba da čine više od 5% od dnevnih energetskih potreba i za istu količinu treba smanjiti količinu uobičajene hrane.
Fizičke aktivnosti su veoma važne u održavanju adekvatne težine ali i fizičke forme. Šetnje, trčanje, igre sa drugim psima pa i igre sa vlasnikom u kućnim uslovima obezbediće dobru fizičku kondiciju kao i odgovarajuću potrošnju unetih sastojaka. O svim aspektima zdrave ishrane i fizičkih aktivnosti posavetujte se sa svojim veterinarom.
