Herpes – virusna infekcija pasa

Ova infekcija izazvana je virusom Canine herpes virus 1 iz roda Varicellovirus. Herpes virusna infekcija može biti pogubna za pse, naročito za štence u prvim nedeljama života. Kod odraslih pasa, ova infekcija je veoma retka i gotovo bez kliničkih simptoma. Herpes virus izaziva latentne infekcije u organizmu a u inficiranom organizmu životinja perzistira godinama ili tokom čitavog života. Posle prve infekcije, ukoliko je životinja preživela infekciju, on ostaje u organizmu u stanju mirovanja, da bi prilikom oslabljenog stanja organizma dovodi do ponovne pojave bolesti. Ovaj virus je izuzetno nestabilan van organizma domaćina. Ovo oboljenje posebno je opasno po kuje i štence. Virus može izazvati fetalnu smrt, neplodnost, rađanje mrtvih štenaca. Ova bolest je prvi put opisana 1965 god. i raširena je po celom svetu. Izvor zaraze predstavljaju sekreti i ekskreti obolelih pasa kao što su sputum, vaginalna sluz, sperma, slina, mokraća, izmet, pobačeni fetusi i fetalne ovojnice Virus se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim ili latentno inficiranim psima. Prenosi se i parenjem. Oslabljen imunitet, stres, hladnoća i nepravilna ishrana su faktori koji doprinose nastanku oboljenja.

Simptomi
Inkubacija bolesti traje 3 do 7 dana. Inficirani psi herpes virusom imaju respiratorne probleme, dijareju, petehijalna krvarenja po sluzokoži, iscedak iz nosa. Javljaju se i anoreksija, povraćanje, mekši izmet žuto-zelene boje, osetljivost i bolnost na palpaciju u predelu trbuha. Kasnije se mogu razviti poremećaji centralnog nervnog sistema u obliku gubitka ravnoteže i koordinacije pokreta. U neki slučajevima zabeleženo je i slepilo kao i lezije na sluzokoži vagine. Mogu se javiti povraćanje, suvi kašalj, nervni poremećaji i poremećaji vida.

Dijagnoza i lečenje
Ukoliko psi imaju bilo koje od navedenih simptoma neohodno je otići kod veterinara koji će obaviti dijagnostički pregled. Tačna dijagnoza vrši se putem serološkog testa, odnosno uzimanjem i testiranjem 2ml krvi pasa. Od novijih metoda za identifikaciju uzročnika koristi se PCR. Neophodna je izolacija ljubimca kod kog postoji sumnja na ovu infekciju kako bi se sprečilo širenje virusa po okolini.
Posebna terapija se retko kada sprovodi. Izvodljiva je davanjem antivirusnog leka ili seruma koji sadrži antitela protiv herpes virusa. Dakle, terapija je najčešće simptomatska i sve se svodi na ublažavanje simptoma. Neophodno je sprečiti dalje bakterijske infekcije, kao i utopliti štence, jer im temperatura opada ispod dozvoljene.
Kod štenaca je prognoza veoma nepovoljna, a kod odraslih pasa dolazi do ozdravljenja bez težih posledica. Štenci koji prežive infekciju mogu imati trajna oštećenja mozga, limfoidnih organa, bubrega i jetre.

Preventiva
Održavanje dobrog imuniteta pasa i higijene prostora su glavne preventivne mere u sprečavanju infekcije izazvane herpes virusom. Zdrav život, kvalitetna ishrana i dovoljno odmora ojačaće organizam pasa i povećati otpornost na spoljne uticaje, infekcije i zaraze. Takođe, postoji i vakcina koja stvara dobar imuni odgovor na herpes virus pasa. Vakcina se koristi u Evropi od 2003. godine, a  vakcinišu se ženke u tri navrata i to pre, na početku i na kraju graviditeta.

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0