Naslovna STANOVNICI AKVARIJUMA ISHRANA Ishrana akvarijumskih ribica

Ishrana akvarijumskih ribica

0
PODELI
ishrana ribica petface
petopedija_hrana_za_ribice_1
Hranjenje akvarijumskih ribica

U prirodi, ribe same biraju hranu, dok u akvarijumima njihova trpeza zavisi isključivo od vlasnika. Da im ne bi nedostajao ni jedan od sastojaka bitan za dug i zdrav život, kao što su belančevine, ugljeni hidrati, vitamini i minerali, savetuje se korišćenje raznovrsne hrane. Od presudnog je značaja za ribice koje žive u slatkoj akvarijumskoj vodi, hraniti ih izbalansiranom hranom koja odgovara njihovim vrstama. Primerena ishrana akvarijumskih ribica će ojačati imuni sistem, poboljšati njihov rast i spoljašnji izgled, ali i ohrabriti njihovu aktivnost u akvarijumu.
Budući da su većina ribica svaštojedi, može im se davati hrana kako biljnog, tako i životinjskog porekla. Najčešće se koristi takozvana SUVA HRANA, u koju spadaju listići, granulati i dehidrirani oblici žive hrane. Ova hrana je veštačka, pravljena na indsutrijski način, tako da ne bi bilo loše da se kombinuje sa zamrznutom ili živom. ZAMRZNUTA HRANA se može praviti i kod kuće. Tu spadaju, na primer, juneće srce sa aditivima, oslić i slično. Pod ŽIVOM HRANOM se podrazumeva sve ono što se u svežem ili živom stanju može ubaciti u akvarijum, kao što su crvići, mušice, povrće, ali i manje ribice.

KOLIČINA HRANE
Preterivanje sa hranom je jedna od najvećih grešaka koju prave vlasnici. Davanje prevelike količine hrane zapušava filtere, i omogućava ispuštanje toksina koji su štetni za ribe. Zato je potrebno da se prate upozorenja i uputstva na pakovanju. Naime, hrana koja se ne pojede počinje da se taloži na dnu akvarijuma i svojim raspadanjem počinje da muti vodu i da izaziva prekomerno bujanje mikroorganizama. Oni u najblažem vidu oduzimaju kiseonik akvarijumskim ribicama, dok zamućena voda može da izazove veliki broj infekcija.

petopedija_hrana_za_ribice_4
Različita pakovanja hrane

Sa druge strane, hrana koja u prevelikim količinama dospe u organizam ribica, takođe može izazvati dosta komplikacija. Preterana ugojenost dovodi do slabe pokretljivosti ali i do oštećenja unutrašnjih organa kao što su želudac i jajnici. Zbog toga se preporučuje praktikovanje takozvane nulte dijete jednom u nedelju dana. Najpraktičnije pravilo je da im se ne daje više hrane od one koju mogu da pojedu za manje od pet minuta. Kada je vlasnik u nedoumici, bolje da im da manje, nego više.

UČESTALOST HRANJENJA
U prirodi ribe jedu kad god su gladne, i kad god im je hrana dostupna. Ukoliko ima mnogo izvora hrane, ješće i nekoliko puta dnevno. S druge strane, ukoliko su izvori hrane oskudni, mogu i do nekoliko dana da izdrže bez hrane. Iz ovog razloga, ribe su prilično prilagodljive i ješće kad god im se ukaže prilika za to. Generalno, ribama je dovoljan jedan obrok dnevno. Nije preterano važno u koje se vreme hrane. Ipak, pravilo da nema pravila, ne važi kada su u pitanju neke noćne vrste, poput somova. Njima treba davati  hranu malo pre gašenja svetla. Ribicama biljojedima je potrebno davati češće hranu, jer nemaju velike kapacitete stomaka u kome bi skladištili hranu. Trebalo bi im davati nekoliko malih obroka dnevno ili im davati biljke koje mogu da grickaju. Mladunci i mlade ribe koje nisu potpuno porasle, zahtevaju češće hranjenje specijalizovanom hranom upravo za njih.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.