Naslovna PETOPEDIJA MAČKE Kastracija životinja – zašto je kastracija dobra odluka?

Kastracija životinja – zašto je kastracija dobra odluka?

1
PODELI
kastracija macka petface

Kastracija predstavlja hirurški ili hemijski postupak odstranjivanja polnih žlezda čime se gubi moć reprodukcije. Kastracija se primenjuje na životinjama iz velikog broja razloga kao što su smanjenje agresivnosti, smanjenje rizika od prenosa genski predisponiranih bolesti ili bolesti izazvanih radom ovih žlezda. Kada se radi o hirurškoj intervenciji moramo znati da se ona treba obaviti u skladu sa zakonom o dobrobiti životinja, što između ostalog podrazumeva da se obavlja pod opštom anestezijom, poštujući sve principe sepse i antisepse.

Statistike pokazuju da kastracija produžava životni vek psa i mačke, i da su ovakvi kućni ljubimci boljeg zdravlja tokom svog života.

petopedija-kastracija-macaka-1Preporučuje se da se obavi u što ranijem životnom dobu životinje. Kastracijom možemo sprečiti razvijanje čestih bolesti, kojima su podležni naši  kućni ljubimci. Kod mužjaka se uklanja opasnost od raka testisa i bolesti prostate. I psi, mačke nešto ređe, oboljevaju od benigne hiperplazije prostate i naravno, tumora prostate koji su u velikom broju slučaja malignog karaktera. Pored toga kastracija je obavezna mera u slučajevima oboljenja koje se zove bruceloza pasa, koju izaziva uzročnik brucela canis a koja je polno prenosiva bolest. Naši kućni ljubimci ovo oboljenje u nekim slučajevima mogu preneti i na ljude. Utvrđeno je da su neke bolesti koštano zglobnog sistema od kojih oboljevaju kućni ljubimci nasledne. Najbolji primer za to su displazija kukova i lakata, a najbolja prevencija za ovo oboljenje je isključivanje obolelih jedinki iz priploda koje je najefikasnije postiže upravo primenom kastracije. Druge bolesti koje kastracija može da umanji su razne alergije, dijabetes, bolesti tiroide i slične bolesti kojma su podležni naši kućni ljubimci. Na ova oboljenja utiču i polni hormoni, pa je najbolje da se kastracija obavi u ranijem dobu. Kada govorimo o ponašanju kao razlogu za kastraciju, studije su pokazale da su kastrirani kućni ljubimci pozitivnog ponašanja, da postaju bolji kućni ljubimci i imaju bolji odnos sa vlasnikom. Kastracija mužjaka smanjuje bežanje od kuće, lutanje za ženkama, istopolnu agresiju i obeležavanje teritorije uriniranjem. Takođe, kod ljubimca su redukovani stres, razdražljivost i iscrpljenost koje izazivaju polni hormoni.

petopedija-kastracija-macaka-2
Fotografija hirurškog zahvata

Ukoliko se ne primenjuje plansko kastriranje, pre svega kada ne želite da imate glavobolje oko udomljavanja potomaka svog ljubimca, može doći do nekontrolisanog razmnožavanja pasa i mačaka, što rezultira većim brojem lutalica koje su prepuštene same sebi. Često gladni i žedni, ovi odbačeni kućni ljubimci mogu da postanu agresivni i oboljevaju od ozbiljnih bolesti koje prete da zaraze i okolinu. Kod uličnih mačaka se kastriranjem pod kontrolu stavljaju teške bolesti kao što su mačja imunodeficijencija, poznatija kao mačija sida. Medju bolestima koje su veoma česte kod nekastriranih mačaka je i mačja leukemija, poznatija i kao FeLv i takođe se, izmedju ostalog, prenosi polnim putem.
Preporučuje se da se kastracija, obavi u periodu pre nego li kućni ljubimci dostignu polnu zrelost. To znači da u zavisnosti od kategorije i rase psa ovaj postupak treba izvršiti sa navršenih 8 meseci do godinu dana starosti. Kod mužjaka mačaka je preporučeno da se kastracija obavi u periodu između 8 i 12 meseci starosti. Tada hormoni neće upravljati njegovim nagonima i to će pozitivno uticati na njegovo kasnije ponašanje. Iako se kastracija kod mužjaka takođe obavlja iz zdravstvenih razloga, kod njih je primarna korist – promena u ponašanju. Kada se radi o lutalicama, pse i mačke treba obavezno kastrirati po dolasku u azil.
Iako je kastracija rutinski zahvat, uvek može doći do nenadanih komplikacija tokom i posle operacije. Problem koji se javlja kod nekih životinja može biti povećanje telesne težine usled sporijeg rada metabolizma. Međutim to se rešava dobro izbalansiranom ishranom i čestom i umerenom fizičkom aktivnošću. Ukoliko vlasnik ne vodi dovoljno računa o rani posle operacije, može doći do infekcije, pa treba ozbiljno voditi računa i brinuti se o ljubimcu u skladu sa savetima veterinara.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.