Naslovna PETOPEDIJA PSI BORBA PROTIV PARAZITA: Zašto i koliko je opasan krpelj?

BORBA PROTIV PARAZITA: Zašto i koliko je opasan krpelj?

1
paraziti krpelj petface

Krpelj spada u grupu zglavkara iz reda grinja, koji parazitira na mnogim vrstama toplokrvnih i hladnokrvnih životinja. Za razvoj krpelja i razmnožavanje potreban je obrok krvi zbog čega on povremeno živi na toplokrvnim životinjama. Krpelji su rasprostranjeni široko u prirodi, a najčešće ih nalazimo u grmlju, niskom rastinju i visokoj travi. Razlikuje se 12 vrsta krpelja od kojih čak šest vrsta prenosi bolesti. Od pomenutih šest koji mogu biti potencijalno opasni, na našem podneblju mogu da se pronađu tri vrste krpelja, na koji ni naši kućni ljubimci nisu otporni.
Glava, grudi i zadnji deo čine im jednu celinu. Vizuelno se mogu razlikovati po tome što se rilica kod tvrdih krpelja može videti sa gornje strane, dok se kod mekih nalaze sa donje strane. Rilica ima po sebi niz sitnih zubića, koji su usmereni u suprotnom smeru od smera u kojem ubada svoju žrtvu pa se zbog toga prilično teško otklanjaju iz kože.

Razvoj krpelja
Krpelj u svom razvoju prolazi kroz četiri faze. Prva faza je jaje, sledeća je larva, zatim nimfa ili lutka i na kraju odrasli krpelj. Obrok krvi je neophodan krpeljima u svakoj od ovih faza. Kada se larva izlegne iz jaja, penje se na biljku i čeka svoj prvi obrok. Nakon prvog hranjenja larve već imaju tri para nogu. One se zatim preobražavaju u nimfe koje su veoma slične odraslom krpelju samo što su dosta manje. Nakon toga i one kreću u lov na novog domaćina. Zrela nimfa nakon dobrog obroka otpada sa domaćina i preobrazažava se u odraslog krpelja.

Bolesti koje krpelj prenosi
Bolesti koje prenosi krpelj, od kojih mogu oboleti i naši kućni ljubimci su babezioza ili piroplazmoza, erlihioza pasa, lajmska bolest ili borelioza i anaplazmoza. Babezioza je infektivna bolest koju izaziva protozoa babesia canis.

Ova protozoa parazitira u crvenim krvnim zrncima, a ujedom je prenosi zaraženi krpelj na našeg ljubimca.

krplelj petface
Krpelj napao psa

Poznata je još i pod nazivima piroplazmoza i krpeljska groznica. Bolest može biti akutna i hronična, a podložnije su joj mlađe jedinke. Simptomi koji se javljaju kod  ove bolesti je tamno obojena mokraća i neraspoloženje ljubimca, a pored toga javlja se i povišena temperatura, opšta slabost, zamor, ponekad i žutica. Dijagnostika se vrši labaratorijskom analizom krvi, uz pomoć koje se utvrđuje postojanje Babezije kanis koja je i izazivač ovog oboljenja. Lečenje podrzumeva davanje odgovarajućih lekova, kao i potpornu terapiju organizmu u vidu infuzije i vitamina. Ukoliko se babezioza ne leči pravovremeno može doći do uginuća.

Erlihioza je infektivna bolest od koje oboljevaju kućni ljubimci, a prenosi je zaraženi krpelj i za razliku od piroplazmoze, erlihija parazitira u belim krvnim zrncima. Radi se o rikeciji iz roda erlichia. Akutni tok se karakteriše masivnim, tačkastim krvarenjem po koži, sluzokoži i unutrašnjim organima, a kućni ljubimci imaju visoku temperatu, gube apetit, uvećavaju im se limfni čvorovi. Lečenje ove bolesti se uspešno sprovodi antibioticima, ali kod zapuštenih slučajeva kućni ljubimci mogu i fatalno završiti.
Lajmska bolest ili borelioza je infektivna bolest koju prenosi ujedom oboleli krpelj iz roda Ixodes. Uzročnik je spiroheta Borrelia burgdorferi, iz roda Borrelia. Prenosioci takođe mogu biti i larve i nimfe, a ne samo odrasli krpelj. U akutnom stadijumu, kućni ljubimci imaju izraženo crvenilo oko mesta ujeda, malaksalost, temperaturu, i oticanje zglobova praćeno hramanjem. Ukoliko se lajmska bolest ne leči, hroničan tok bolesti može izazvati ozbiljne komplikacije. Uspešno se leči antibioticima ukoliko se lečenje počne na vreme.
Anaplazmoza je bolest koju uzrokuje Anaplasma phagocytophillium. Taj uzročnik ugrizom krpelja ulazi u našeg ljubimca i naseljava se u bela krvna zrnca. Simptomi obično počnu naglo, a najčešći su potištenost, povišena temperatura i otečeni bolni zglobovi. Infekcija se javlja posle 10 do 14 dana ali ponekad može proći i nekoliko meseci do ispoljavanja bolesti. Dijagnostika se obavlja laboratorijskom analizom krvi a danas se sve češće koriste brzi testovi koji za samo nekoliko minuta utvrđuju da li su naši kućni ljubimci bili žrtve ovog parazita.

Preventiva

Kako krpelj može biti prenosioc opasnih bolesti postoje i opšte mere zaštite od krpelja.

krplelj petface
Krpelji na psu

Kućni ljubimci, u prirodi, treba da se kreću po obeleženim stazama, da izbegavaju provlačenje kroz žbunje i valjanje po travi. Ukoliko vaši kućni ljubimci žive ili više vremena provode u dvorištu, periodično tretirajte prostor preparatima koji uništavaju krpelje.
Kada je zaštita pasa u pitanju, postoji nekoliko načina na koji su veoma efikasni u borbi protiv krpelja. Na prvom mestu su to takozvani spot on preparati koji se ukapavaju na kožu vašeg psa i koji se u roku od 48 do 72 sata od aplikacije ravnomerno rašire po koži ljubimca i stvaraju zaštitni sloj koji odbija i ubija krpelje koji se nađu na dlaci i koži vašeg ljubimca. Zaštita spot on preparatima traje do 28 dana.
Zatim, kućni ljubimci mogu biti zaštićeni sprejevima i praškovima, koji su mnogo manje efikasni od prethodno navedenih preparata, ali ipak donekle pružaju zaštitu. Imaju mnogo kraći period delovanja i ne predstavljaju dovoljno dobru zaštitu, pa napadi krpelja ipak nisu isključeni.

I na kraju, tu su ogrlice koje imaju najduži period zaštite, pa u zavisnosti od proizvođača taj period iznosi od tri do šest meseci. Ogrlice mogu samo da odbijaju krpelje (repelenti), da ih ubijaju ili da budu i repelenti i istovremeno da ubijaju krpelje.
S obzirom da ne postoji stopostotna zaštita, savet je da vašeg psa obavezno pregledate nakon svakog boravka u spoljnoj sredini. Ukoliko primetite krpelja koji se već zakačio na kožu psa, njegovo uklanjanje je najvažnija preventivna mera u takvom slučaju. Važno je da ga uklonite što pre, jer što duže ostaje veći je i rizik od infekcije. Krpelj se najlakše vadi u prvih nekoliko sati pošto se zakači. Treba ga izvaditi celog zajedno sa rilicom kojim se drži u koži. Krpelja ćete uhvatiti pincetom koju ste dezinfikovali i laganim povlačenjem u smeru suprotnom od kazaljke na satu izvucite krpelja. Nikako ne povlačite naglo, jer ćete ga prekinuti, pa će tako glava ostati i dalje u koži. Nakon odstranjivanja krpelja mesto ujeda dobro operite vodom i dezinfikujte. Ukoliko ne uspete da izvučete krpelja ili vam neki deo ostane u koži psa obavezno posetite veterinara. Najvažnije od svega je da kada izvadite krpelja odnesete ga na analizu kako bi se utvrdilo da li je zaražen ili ne.

Kako da zaštitite svog ljubimca od buva?

1 KOMENTAR

  1. Krpelji vole prirodu, travu baš kao i svi oni koje vole prirodu iz drugih razlogu. Jer, priroda je jedinstvena. Boravak u prirodi nas odmara, opušta, čini zdravijim. Ali. Uvek tu dođe neko ali koje sreću kvari.
    Treba znati šta može da nas snađe u prirodi, parku, travi, i naravno kako da se preventivno pripremimo i borimo protiv tih napasti.
    Krpelji mogu biti veoma nezgodni i zato se treba informisati, jer neuporedivo je lakše raditi preventivu nego lečiti posledice.

    Šta još treba znati o ovim opasnim malim stvorenjima?

    U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:

    Tvrdi krpelji (Ixodidae)
    Meki krpelji (Argasidae)
    Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua
    Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.