Naslovna PETOPEDIJA PSI Leptospiroza kod pasa

Leptospiroza kod pasa

0
PODELI
leptospiroza petface

Leptospiroza je zarazna bolest, koja je poznata i pod nazivom tifus pasa. Kod pasa je uzrokovana bakterijama iz reda leptospira. Trenutno ima preko 200 serotipova leptospira. Prenosi se uzimanjem prljave hrane, vode, predmeta, preko uhvaćenih zaraženih miševa i pacova, kupanjem u stajaćoj vodi i slično. Do infekcije kod pasa može doći usled međusobnog njuškanja i lizanja polnih organa, kao i lizanjem mesta na kojem uriniraju. Takođe, do prenosa infekcije može doći i prilikom parenja. Bolest je raširena po čitavom svetu i pretežno je sezonskog karaktera i to leti. Pas može bez vidljivih znakova oboleti od ove bolesti i onda izlučivati uzročnike te bolesti do dve godine. Takav pas je izvor infekcije, kako za čoveka, tako i za ostale životinje. Bolest je jako podmukla, o čemu svedoči i podatak da nakon što ozdrave od bolesti, u životinjama mogu ostati kliconoše u mokraći, a razlog je taj što se bakterije nasele u bubrezima. Sama bolest može nastati za sedam do 20 dana od infekcije, a sam tok bolesti je jako brz. Leptospiroza je zoonoza, tako da i ljudi mogu oboleti od nje.

Pas sa leptospirozomSimptomi
Ako se primeti da pas vrlo slabo jede ili čak nikako, ako je miran, povučen, povraća i ima proliv koji kasnije postaje krvav – onda je velika verovatnoća da se uhvatio u koštac sa ovom opasnom bolesti. Takođe, temperatura se naglo povećava, na oko 41 stepen, a tada se pojavljuje i žutica na sluznicama. U ovoj fazi pas najčešće leži i miruje, a uz to se javlja i dehidratacija. U početku mokri u velikim količinama, a kako bolest napreduje mokri sve manje, dok na kraju ne dođe do prestanka mokrenja, a to se dešava neposredno pre uginuća. Može doći i do zastoja rada bubrega.

Leptospiroza pod mikroskopom
Leptospiroza pod mikroskopom

Dijagnostika i lečenje
Bolest se može ustanoviti kliničkim pregledom, koji mora biti potvrđen još i laboratorijskom nalazom.
Pas se može uspešno lečiti pomoću hiperimunog seruma i antibioticima kojima se saniraju propratne infekcije, ali i infuzijama kako bi se nadoknadio veliki gubitak tečnosti i elektrolita, upala bubrega i drugo.
Pse sa navedenim simptomima treba odmah odvesti veterinaru i potražiti savet od njega što se daljeg lečenja tiče. Kod zapuštenih slučajeva lečenje je dugotrajno i sa neizvesnom prognozom.

Preventiva
Zbog ozbiljnosti oboljenja preporučuje se upotreba adekvatne vaccine koja štiti ljubimca od ovih bakterija. Vakcinacija se sprovodi višekratnom vakcinacijom mladih pasa istovremenom vakcinacijom protiv ostalih zaraznih bolesti pasa ( štenećak, zarazni hepatitis, parainfluenca i leptospiroza ).
Prva vakcina protiv parvoviroze  daje se u  7.nedelji starosti zajedno sa vakcinom protiv štenećaka.
Buster doza ( druga vakcinacija ) protiv parvoviroze i štenećaka vrši se u 10. nedelji starosti istovremeno sa vakcinom protiv  zaraznog hepatitisa, parainfluence i leptospiroze, a zatim je potrebna jos jedna vakcinacija sa 14 nedelja  starosti  kako bi se postigla što bolja zaštita.
Posle toga treba nastaviti sa redovnom vakcinacijom svakih 12 meseci do kraja života ljubimca.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.