Linjanje je prirodan proces kojim se stara dlaka zamenjuje novom. Linjanje je karakteristično za sisare kojima je telo pokriveno krznom. U prirodi se životinje uglavnom linjaju sezonski, dva puta godišnje. Smatra se da linjanje zavisi od dužine dnevnog svetla u odnosu na noć. To je deo prirodnog procesa zamene dlake ali i odbacivanja stare, mrtve dlake. Tako je zimska dlaka mnogo deblja od letnje. Kućni ljubimci koje žive u zatvorenim prostorima, pod slabijim su uticajem sezonskih promena pa se linjaju tokom cele godine. Zdravo linjanje kratko traje i omogućava potpunu izmenu mrtve dlake, a kućni ljubimci nakon linjanja imaju sjajno krzno. U pojedinim fazama linjanja ispadanje dlake može biti vrlo izraženo pa se opisuje „kao ispadanje u gomilicama“ dok u dugim fazama ispada stalno ali slabijim intenzitetom.
Linjanje započinje od zadnjeg prema prednjem delu tela.
Kućni ljubimci koji nemaju dlaku se i ne linjaju. Takvi su na primer meksički golokoži pas i kineski ćubasti pas. Veliku grupu čine rase koje se šišaju pa ni kod njih nije izraženo linjanje. To su između ostalog kućni ljubimci kao što su pudle, maltezeri, bišoni itd. Samo krzno ima zaštitinu, izolatornu, komunikacionu ulogu i odbrambenu ulogu. Štiti od parazita i stranih čestica i sprečava gubitak tečnosti i hranljivih materija. Krzno je izolator između kože i spoljašnje sredine. Kućni ljubimci pomoću krzna regulišu promenu telesne temperature i zimi se štite od hladnoće, a leti od toplote. Krzno je prijemnik dodira. Preko dlake, kućni ljubimci sakupljaju informacije o spoljašnjem svetu. Ukoliko su kućni ljubimci suočeni sa nekom stresnom ili opasnom situacijom, oslobađa se adrenalin koji izaziva kontrakcije mišića povezanog sa korenom dlake. Tada dolazi do nakostrešenosti dlake. Normalno linjanje traje relativno kratko. Ukoliko linjanje traje duže, to je znak da sa životinjom nešto nije u redu. Uzroci prekomernog linjanja mogu biti stres, manjak vežbe i kretanja, hormonalni poremećaj, pad imuntiteta zbog neke bolesti, nedostatak vitamina, nepravilna i oskudna ishrana.
Održavanje krzna
Kućni ljubimci zahtevaju redovno četkanje krzna, koje je od velike važnosti za njihovo zdravlje. Sa održavanjem krzna ljubimca treba početi što pre, još dok je mlad.
Pre svega, četkanjem se otklanja već oslabljena dlaka koja, ako se ne odstrani može izazvati iritacije kože. Četkanje je i odličan način da se izvrši pregled životinje i ustanovi da li postoji problem sa ektoparazitima. Ektoparaziti su paraziti koji žive na telu domaćina. Redovnim četkanjem se smanjuje i količina takozvanih zoobezoara koji se nazivaju hairballs tj. loptice od dlake. S obzirom na to da ližu i čiste svoje krzno, kućni ljubimci u sebe unose velike količine dlake. Ukoliko se ove kuglice redovno ne izbacuju i ostanu u crevima mogu izazvati stomačne probleme kao što je zatvor. Naročito su dugodlake rase sklone ovom problemu.
Jezik pasa je gladak i dlaka se ne lepi na njega. Većina progutane dlake će proći kroz probavni sistem i izlučiti se u stolici. Kada su budne mačke oko 10 posto svog vremena troše na ,,umivanje” i „sređivanje”. Jezik mačaka ima grubu površinu i samim tim je veoma pogodan za prikupljanje dlake.
Tokom “umivanja”, mačke mogu u organizam uneti do dve trećine dlake, dok traje linjanje.
To je oko 30 grama dlake dnevno. S obzirom na to da su po prirodi lovci, mačke su naviknute na varenje dlake svog plena, pa samim tim i svoje dlake. Mačke koje žive zajedno su sklonije mogućnosti formiranja hairballs jer se međusobno umivaju i čiste. Mačke višak svoje dlake izbacuju karakterističnim povraćanjem. Kunići se stalno umivaju i gutaju dlaku. Pošto oni fizički nisu sposobni da povraćaju, prisustvo viška dlake u digestivnom traktu može dovesti do začepljenja creva koje može biti i smrtonosno.
Učestalost četkanja zavisi pre svega od tipa i dužine dlake. Opšta je preporuka da dugodlake rase treba četkati češće, a kratkodlake ređe. Dugodlake pse treba četkati jednom dnevno, a kratkodlake minimum jednom nedeljno. Za dugodlake mačke, četkanje se preporučuje jednom dnevno. Kratkodlake mačke se mogu četkati ređe, najmanje tri puta mesečno. Kuniće treba četkati najmanje jednom nedeljno.
Uvek treba započeti sa četkanjem najosetljivijijih delova tela, a završiti na manje osetljivim delovima. Pokreti četkom uvek treba da budu u pravcu rasta dlake. Najbolje je četkati kratkim potezima da bi se izbegao prevelik pritisak koji može da izazove iritaciju kože, posebno kod ljubimaca sa osetljivom kožom. Ukoliko je moguće, četkanje bi trebalo da obavljati napolju ili u prostoriji koju je lako očistiti. To će omogućiti brzo čišćenje i smanjiti šanse da se paraziti, koji su možda bili na životinji, dalje šire.
Četke treba birati na osnovu tipa krzna i dužine dlake. Većina četki se razlikuje u veličini, u zavisnosti od veličine ljubimca. Ovo bi naročito trebalo uzeti u obzir prilikom kupovine, kako bi se izbegle povrede kože. Osim korišćenja odgovarajućih četki, važna je i pravilna ishrana bogata vlaknima koja omogućavaju bolju probavu a samim tim i lakše izbacivanje nagomilanih dlaka u probanom sistemu.
