DR GRUBIĆ: Lutalice nisu opasne!

Lutalice su one životinje koje su na ulici ostavljene od strane nesavesnih vlasnika. Tu su živele, reprodukovale se, hranile i tražile način da prežive.

Da li vas je nekad bilo strah od njih? Uzaludno je čoveku koji se nečega plaši govoriti da nema razloga da se tako oseća, i savetovati mu da se više ne plaši. Mnogo je ljudi koji se boje uličnih pasa.

Međutim, dr vet. med. Budimir Grubić, direktor JKP Veterina Beograd, kaže da je „veliki hendikep kad zbog straha ne možete da pomazite predivne ulične pse koji bi sve dali da budu nečiji“.

TUGA I NEVERICA: Ovako izgleda jedan dan u životu lutalice! (VIDEO)

– Kod čoveka se prilikom osećaja straha luče feromoni koje pas oseti, pa i sam počne da oseća strah. Pas veoma retko ujeda zbog toga što je stvarno agresivan, već je reč o ličnoj proceni da li će biti napadnut ili ne. Shodno tome i reaguje, i reakcija je uobičajeno lavež. Ljudi su ti koji u trenucima nespretno reaguju, pa najčešće počnu da mlataraju rukama, kaže Grubić za „magazin Pas“.

Lutalice petface

Dužnost mu je, kako je naveo, da objasni kako smo za napad pasa najčešće odgovorni mi – ljudi!

– Kažu mi kako mene nije ujeo nijedan pas, pa mi je lako da govorim. Ali baš zato to i činim, jer nisam ja nikakvih nadnaravnih sposobnosti, već prema psima, uopšte prema životinjama, imam pozitivnu konotaciju kao doktor veterinarske medicine koji se ovim poslom bavi 40 godina. Strah ne sme da kontroliše naše postupke. I ne kaže se uzalud da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Pre dve decenije pošao sam kod odgajivača šarplaninaca u Mali mokri lug, i kad sam bio ispred kuće, šarplaninac Džambo je istrčao iz dvorišta i našli smo se oči u oči. Ne znam zašto, ali izgovorio sam: „Moj lepi, mali, narandžasti pas.“ To nema nikakve veze sa šarplanincem, naravno, ali eto, to sam mu rekao. I pas je stao, a potom i seo. Bio sam zaprepašćen. Zatim mi je ruka krenula ka njemu, a lagao bih kad bih vam sad rekao da mi je zaista bila namera da ga pomazim. To sam učinio nesvesno. Pomazio sam ga, liznuo me je i krenuo za mnom u dvorište. Ušao je u svoj boks kao da se ništa nije dogodilo. Kad sledeći put na ulici naiđete na psa, obratite mu se nekom rečenicom, lepom, tepajte mu. I videćete da je to najbolji recept, savetuje dr Budimir Grubić.

ZAPAMTITE: I lutalice su životinje!

Pas koji je više puta iritiran, dva-tri puta udaren, četiri puta isprepadan… naravno da ima posledica. Učinite to isto čoveku i on će početi da ujeda. Najvažnije je da nikad ne bežimo.

– Veoma je bitan vizuelni kontakt, uvek ga uspostavite, bez straha. Blago se savijte i ispružite lagano ruku psu, gornji deo šake, nikad dlan. Ako naiđete na čopor, uspostavite kontakt sa psom koji vam je prvi prišao, s vođom čopora, savetuje dr Grubić.

Za napade na decu, dr Grubić ima da kaže samo jedno – najveći broj ujeda se dešava u školskom dvorištu!

Lutalice petface

– Polovina dece hrani pse, oni se ne plaše, a i roditelji su ih naučili da je lepo nahraniti psa sa ulice. Međutim, dešava se da pas naskoči na dete kako bi se mazio, ili zamolio za zalogaj, a dete koje se plaši odgurne psa. Guranjem i strahom se izaziva agresivna reakcija. Deci ne možemo da kažemo „Nemoj da se plašiš“, ali možemo da edukujemo i njih i roditelje kako da reaguju u takvim situacijama, dodao je Grubić.

Dakle iz svega ovoga zaključujemo sledeće:

Kad se susretnete sa napuštenim psom ili čoporom, obratite mu se nekom lepom rečenicom, tepajte mu i uspostavite kontakt očima. Blago se sagnite i Ispružite lagano ruku ka psu (gornji deo šake, dlanom nadole). Ako naiđete na čopor, komunikaciju uspostavite sa onim psom koji vam prvi priđe. Nikada nemojte bežati! I za kraj – podelite ovo svima, jer kao što rekosmo Lutalice nisu opasne!

Izvor: magazin Pas

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0