„Jedanaestogodišnje dete maltretira i zapalilo štene“, „deca iskopala maci oči“, „Deca do smrti tukla štene, staro svega 4 meseca“,.. Sve su ovo naslovi priča o kojima smo mi izveptavali prethodnih meseci. Ne možemo a da se ne zapitamo, šta to podstakne nasilje u detetu koje je staro svega nekoliko godina? Umesto lopte i klikera, ono sada uzima šipku, kojom bez imalo osećanja bije nedužno biće,…
JEZIVO NASILJE: Deca do smrti tukla štene, staro svega 4 meseca!
Mnogi bi se složili da to što deca provode dane igrajući video igre, koje veličaju agresivnost i pobednike, jeste u tesnoj vezi sa činjenicom da tako rastu u osobe sa iskrivljenim vrednostima. U virtuelnom svetu osećaju se jako i moćno poput super-heroja, dok u stvarnosti nemaju načina da proizvedu isto osećanje. Jedini način je napasti slabijeg, a prve na udaru su sitne životinje. Ovo je razumese mišljenje pojedinaca, ne i stručno, ni naučno dokazano.
Deca ranog školskog uzrasta najčešće imaju već formiran moralni kodeks i trebalo bi da znaju da je mučenje životinje društveno neprihvatljivo ponašanje. Iako, vaspitanje nije jedini faktor koji utiče na (ne)ispoljavanje agresivnog ponašanja i antisocijalni poremećaj ličnosti, dete se mora pažljivo usmeravati i kontrolisano vaspitavati još od prvih koraka. Međutim, u obzir se mora uzeti i niz drugih takođe važnih faktora.
STRAVIČNO NASILJE U PANČEVU: Mačka pretučena i obešena o štrik za veš!
Dete koje pokazuje „afinitete“prema maltretiranju životinja i u tome uživa, svakako treba odvesti dečijem psihologu.
U prvi mah na pamet nam pada da u porodici iz koje dete dolazi već tinja konflikt i da su upravo roditelji ti koji su dete naučili nefunkcionalnom ponašanju, ali je Dario Kovač, magistar psihologije, objasnio kako to nije uvek slučaj:
-To je zdravorazumsko gledište, ali ima istraživanja koja porodične konflikte i mučenje životinja nisu dovela u vezu. To znači da kod nekih osoba koje čine takva dela ima porodičnih problema, a kod nekih nema, stoga je preteran zaključak tvrditi da u porodici moraju da postoje konflikti. Dakle, verovatnije se radi o genetskoj osnovi – emocionalnoj disfunkciji mozga koja se pod određenim okolnostima formirala u patologiju. Zaključno, verovatno se radi o psihopatskim strukturama ličnosti, ali ipak, ne treba 100% tvrditi, nego uvek zaključivati s određenim oprezom.
Za razliku od laika, kojima su puna usta samouverenih dijagnoza i procena, nijedan psiholog se neće odvažiti da iznosi mišljenja o psihičkom stanju, pre detaljnog proučavanja konkretnog slučaja.
Izvor: Životinje.rs
