HODAMO SA NJIMA: Mark i Pajo, na putu od Valjeva do Tare

Naši heroji, Mark i Pajo, napreduju svakodnevno, po suncu i po kiši, po ravnom i po planinama. Na tom putu, snalaze se sami, a neretko im dobri ljudi, besplatno, omogućavaju prenoćište i hranu. U toj misiji, sve  vodi jedan cilj – pomoć bolesnoj deci.

Osmog dana ovog napornog putovanja, naš dvojac je rano izjutra napustio Valjevo. Na tom putu, čekao ih je uspon uz planinu, koji je zahtevao više snage, nego što je Mark pretpostavljao. Napravili su predah kada su stigli do Pašna Ravni, kako bi se odmorili na kratko i nešto pojeli. Jedan od meštana, naišao je na njih i poklonio im je teglu meda. Nakon toga, oni su našli lepo mesto za kamp, a očekivao ih je susret sa našim čovekom prirode – Jovanom Memedovićem. Jovanova ekipa snimala je kako se Mark i njegov prijatelj, snalaze u prirodi i kako spremaju ukusne karbonare. Dragi gosti su ih u nekom momentu napustili, a naš dvojac je čekala noć u šatoru. Probudila ih je hladnoća i mraz, što je bio svojevrni šok, budući da su dan, ili dva pre toga, bili izloženi temperaturama od 36 stepeni. Mada, treba napomenuti da se oni ipak nalazili na 1.200 metara nadmorske visine.

mark i pajo petfaceNakon što su započeli spuštanje niz planinu, na putu su naišli na bajkere uz Belgije. Sa njima su proveli neko vreme u ugodnom ćaskanu, a naravno nisu propustili ni da naprave nekoliko zajedničkih fotografija.
Mark i Pajo, zaputili su se prema jednoj vikendici na Drini, gde su dobili poziv od Jovanove ekipe, da budu njihovi gosti. Put do tamo je tekao sporije od planiranog, budući da su za prethodna 2 dana, prevalili neverovatnih 77 kilometara. U Bajinoj Bašti, prvo ih je dočekala reka Drina. Mark je bio impresioniran:

To je jedna od najlepših reka koje sam ja video – zelena, prozirna i duboka, a kao da te mami da u nju uskočiš.
Do brvnare ih je delilo još pešačenja, pa su zastali da se odmore u lokalnom restoranu, gde ih dočekao mališan, na tečnom engleskom. Nakon što su na kratko zastali da prikupe snagu, morali su da nastave, jer čekalo ih još nekoliko kilometara.

mark i pajo petface
Konačno, stigli su do brvnare, gde ih je očekivala ekipa emisije „Sasvim prirodno“. Nakon što su im se pridružili, Mark i Pajo nisu odoleli da se ne okupaju u hladnoj Drini, zbog čega su posle toga morali da se greju lokalnim specijalitetima.
Nakon prelepog druženja, ekipa je izjutra je morala da se raziđe – svako ka svom pravcu. Marka i Paju, čekao je uspon uz Taru. Pešačili su tako uz seprentine, sve dok nisu odlučili da je vreme za predah. Počeli su da traže mesto za šator, ali to nije bio lak zadatak, a pronašli su ga tek nakon 10 kilometara. Tek kada su uspeli da postave svoju „pokretnu kuću“, mogli su da uživaju u zasluženom odmoru. Veče su proveli u iščekivanju kiše, koja je počela da pada 2 sata posle ponoći. Ujutru, posle doručka, dok su još uvek bili u šatoru, začuli su neke čudne šumove u daljini, a Mark je prvo pomislio da je u pitanju divlja svinja. Ipak, kada su se „šumovi“ približili, usledilo je olakšanje, jer se radilo o trojici biciklista, koji su krenuli na istu rutu. Ne treba ni da napominjemo da su imali dosta zajedničkih tema, a dogovorili su se da se ponovo nađu na vrhu.

mark i pajo petface

Mark i Pajo, koračaju sa neverovatnom odlučnošću, a pokazali su nam, da im ni reljef ni vremenske prilike ne mogu ništa. Oni su nepokolebljivi, da do cilja, dođu što pre. Jedino što mi možemo da uradimo je, da ih na tom putu pratimo, i da apelujemo na sve vas da im se pridružite, na sledeći način:

PODRŽITE: Mark i Pajo hodaju za njihov život

  GALERIJA ( kliknite na fotografiju radi uvećanja):

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0