Mikrosporoza kod psa

Mikrosporoza je gljivična bolest kože. Izaziva je spora gljivice Microsporum canis i nešto redje gljivice Microsporum gyspeum. Od ove bolesti obolevaju psi i mačke. Ono što je važno napomenuti jeste da se ovo gljivično obolenje lako prenosi i na ljude. Mikrosporoza se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim ljubimcem, isto tako i indirektno preko češljeva, makaza za nokte, odnosno preko opreme za higijenu. Ova gljivica se prenosi čak i preko nameštaja kuda se oboleli ljubimac već kretao. Prenosnici mogu biti i naizgled zdravi ljubimci ali samo u periodu od nekoliko dana dok se bolest ne proširi. Veće šanse za nastanak ove infekcije imaju psi koji žive u kući. Zbog sintetičkih i vunenih tkanina na kojima psi leže ovim gljivicama uslovi za razmnožavanje su bolji, pogotovo ako se neredovno peru. Češće se javlja kod mladih pasa zbog slabijeg imunološkog sistema. Isto tako, kod ljudi su deca podložnija infekciji kao i osobe sa slabijim imunitetom.

Simptomi
Mikrosporoza se manifestuje vidnim promenama na koži. Prisutno je opadanje dlake u krugovima, crvenilo, perutanje kože, svrab, hiperpigmentacija ili krastice. Crveni krugovi se obično javljaju na glavi ili nogama. Kod ljudi se takođe javljaju nepravilni krugovi sa crvenim rubovima dok je unutar kruga boja kože normalna. Mogu se javiti i male krastice, a ako gljivica dospe do područja glave na tim mestima kosa opada u vidu krugova i ako se ne leči na vreme može doći do trajne ćelavosti. Ove promene mogu biti praćene umerenim ili jakim svrabom.

Dijagnoza
Dijagnoza se vrši Woodovom lampom ili Dermafyt testom. Ova lampa emituje ultraljubičase zrake pod kojom uzročnik svetli fluoroscentno zeleno. Pregled ovom lampom se vrši u zamračenoj prostoriji gde će mesta zaražena ovom gljivom svetleti. Sa tog mesta se uzima uzorak i radi se test. Izmedju drugog i desetog dana javiće se promene na testu  koje će potvrditi mikrosporozu.

Terapija
Ova kožna bolest se uspešno leči, ali sama terapija jako dugo traje. Iako se otkrije u najranijoj fazi lečenje će trajati najmanje četiri nedelje. Naravno, ako je bolest dosta napredovala može se lečiti i mesecima. Ukoliko zbog preteranog svraba pas napravi ranu na inficiranom mestu komplikacije budu veće. Lečenje se zasniva na korišćenju specijalnih šampona, losiona ili masti u slučaju kada je infekcija jača koriste se i odredjeni lekovi. Ukoliko je pas zaražen to ne znači da ćete se i vi odmah zaraziti dovoljno je samo da pratite instrukcije veterinara. U toku lečenja morate posvetiti više pažnje na higijenu okoline u kojoj živi ljuimac, što podrazumeva često pranje prostirki i jastuka na kojima pas spava. Česta dezinfekcija ležajeva, tepiha kao i igračaka koje vaš ljubimac koristi će sprečiti širenje zaraze. Nemojte ga uvoditi u svoju spavaću sobu i pratite uputstva veterinara. Ukoliko se promene na koži kod zaraženog psa relativno brzo povuku to ne znači da je on izlečen. Njegovo izlečenje je konačno tek kada se ponovo uradi labaratoriski test koji će pokazati da je nalaz negativan odnosno da je vaš pas izlečen.

Preventiva
Prevencija se svodi na izbegavanje kontakta sa nepoznatim psima i pranje ruku obavezno ukoliko ste imali kontakt sa nepoznatim psom. Održavanje higijene isto ima veliku ulogu u sprečavanju infekcije ili samog širenja u koliko je do nje došlo. Češća dezinfekcija mesta gde pas spava i pranje prostirki i jastučića je preporučeno.