JA SAM MRVICA: Obećavam da ću biti non stop uz tebe i da ti nijedan dan neće biti loš!

“Ćao, ja sam MRVICA. Evo ima tačno nedelju dana kako su Vanja i Anchy naletele na mene po sred Rakovičkog puta. Nisu se obazirale na moje nepoverenje prema njima, niti moj toliki strah da sam se se čak upiškila kada sam ih videla. Nije to dugo ni trajalo, čim sam prepoznala prijatelje sama sam ušetala u auto i pošla u pravcu boljeg života.

Sa mracnog Rakovičkog puta dovezena sam u osvetljeni Novobeogradski blok gde su me Bane i Biggie sačekali i velikodušno primili u njihov dom. Na sebi sam imala preko 100 krpelja, bela strana dlake mi je bila tamno siva i iskreno – bila sam prestravljena. Ana je dobrovoljno volontirala za sve što mi je nedostajalo.

U prethodnih sedam dana osetila sam ljubav, toplu ruku i brižnu negu. Moji drugari su me odveli kod veterinara, očistili od svih krpelja i parazita, okupali, očetkali, nahranili, pružili miran i spokojan san koji sam toliko dugo želela i čekala.

Pročitajte još:
NJENA LJUBAV NE POZNAJE GRANICE: Seka Aleksić udomila JOŠ jednog psa! (FOTO)

Ali vreme je da pođem dalje.

Dvogodisnji život u nehumanim uslovima me je naučio da sve što želim u životu je LJUBAV I MALO PAŽNJE.

Zato – dok sam napolje povodac mi nije potreban, jer sam ja non stop uz tebe.
Zato – kad god imam fiziološke potrebe, verno cčekam da me izvedeš napolje bez da išta prethodno napravim. 

Pročitajte još:
BRAVO BEOGRAĐANI: Pokrenuta prva banka hrane za napuštene pse!

Zato – što za ove dve godine još uvek nisam naučila da se linjam.
Zato – dok spavaš ne treba da se bojiš loših snova, jer sam tu da ih oteram. 
Zato – dokle god misliš da ti je dan loš, prestaće da bude onog trenutka kada smo zajedno. 
I koliko god da veruješ da ti obaveze okupiraju svakodnevnicu i da ti je život previše brz da bih postala sastavni deo njega, nije ni upola brz kao moj rep koji maše bez prestanka kada te ugledam. 

Moji drugari dok su me čuvali i mazili nazvali su me MRVICA. Ali, ti mozeš da me zoveš kako god poželiš jer znam da će to biti najlepše ime na svetu.

I ne mogu da dočekam da te upoznam.

Zar ne misliš da smo već toliko toga u našim životima propustili da bismo jos čekali?

Ja te već 2 godine neprestano tražim i dozivam, a ti mene ne?

Zdravo, ja sam MRVICA. I čik odoli da postanemo najbolji prijatelji!”

I baš bismo ovako započeli i završili ovu preslatku priču! Nije mogla biti bolje ispričana, osim u prvom licu,.. mislimo MRVIČINOM licu 😀
Ono što vas molimo je da podelite priču i pomognete da se ova njuškica smesti u dom kakav zaslužuje – pun ljubavim sreće, brige i radosti!

ZA SVE INFORMACIJE KONTAKTIRAJTE NJENOG VERNOG SPASIOCA, Anu Stamenković!