PRIČA PUNA EMOCIJA: „Nala je naš najbolji prijatelj, ali moramo se rastati“!

– Možda vam se čini da je Nala pas, ali nije. Ona je najbolji prijatelj. Ona je sa jedne strane dete za koje pomislite da nikad neće da odraste, a sa druge ponosna gospođica, ovako nam priču o preslatkoj Nali, zvezdi ove priče započinje Jelena, devojka koja ju je uzela kod sebe kada je Nali dom bio najpotrebniji.

Priča nas vraća nekoliko meseci unazad kada je Nala, sa samo 2 meseca, ušetala u beogradski Sava Centar. Obzirom da tamo nije mogla da ostane, zaposleni su kontaktirali beogradsko Udruženje Beta kako bi je uzeli oni ili će Nala morati napolje! O njoj su „Betovci“ brinuli nekoliko dana, a onda je Jelena sa svojim dečkom Milošem odlučila – pričuvaće Nalu dok ne odraste malo, postane stabilan i zreo pas i dok ne stasa za udomljavanje!

– Nikada nismo čuvali psa i oduvek smo mislili da smo tip ljudi koji više voli mačke. I čuvali smo mace. Krajem februara poželeli smo da nekako pomognemo Udruženju Beta, pa sam devojkama ponudila privremeni smeštaj za nekog psa. Na prvi pogled sam se zaljubila u Nalu, ali objasnile su mi da je ona štene pit bula, a da ja nemam iskustva sa psom. Uz malo ubeđivanja, Nala je bila kod nas u stanu, priča Jelena.

Dogovor je pao – Nala će ostati kod Jelene i Miloša samo dok joj devojke iz Bete ne nađu dom. Upozorili su ih – „toliko ćete se zaljubiti u nju da ćete je zadržati“. I na tu opciju su bili spremni.

– Njen ulazak u naš stan izgledao je ovako – ušla, ukakila se na sred stana, a onda se i upiškila još tri puta za 15 minuta. Jelena iz Bete mi je dala instrukcije, zbrisala i Nala i ja smo ostale da se gledamo. Gleda Nala mene, gledam ja nju i tako naredna tri sata. Ona piški, ja brišem, ja sednem, ona se ušuška, ja zaspim, ona mi legne na noge, priseća se Jelena svih trenutaka sa Nalom.

I tako je prošlo 4 meseca. Nala je postala stalni „radnik“ firme u kojoj rade Miloš i Jelena. Tamo je stekla najboljeg druga Pabla, a Nala se osim sa njim združila i sa poštarom, kolegama, decom,…

Nala je pas u kojeg se zaljubite u sekundi. I oni sa čvrstim stavom „ju pa to je pit bul“, ubrzo shvate da je ona jedna prelepa gospođa, umiljata i strpljiva. Deca joj gaze na rep, drugi psi je njuše, nepoznati je maze a ona samo trepne okicama i uživa.

– Nije bilo lako da se naviknemo na život sa psom, ali je ona iz dana u dan to činila sve jednostavnijim. U kući je mirna i kada kažem da nam nikada nije ništa pojela, pocepala, slomila – znam da zvuči neverovatno – ali ne lažem! Prve komšije nas često pitaju da li je još uvek kod nas, jer se ne čuje, priča nam Jelena.

Pružite joj ruku, a ona će vam sesti u krilo i olizati lice, to je zapravo njen karakter opisan u jednoj rečenici. Međutim.. Upozorili smo vas da je ovo priča uz koju ćete plakati i smejati se u isto vreme, a vreme za to je došlo. Nala nažalost mora da se rastane od Jelene i Miloša.

– Nažalost, u trenutku kada smo bili sigurni da je to to, i da Nala ostaje kod nas, desile su se nepredviđene okolnosti i obaveze koje nas sprečavaju da je zadržimo. Ona je naš najbolji prijatelj i ostaće tako zauvek. Kod nas će biti dok se neko od vas ne javi devojkama iz Bete i poželi da je udomi, tužno priča Jelena.

Kakvog vlasnika žele za Nalu?! Nekog ko će je puno šetati, jer je tada najsrećnija. Nekoga ko će je puštati na krevet, jer tada spava sa izrazom lica koji liči na osmeh.

– Nama nije suđeno, možda vi budete imali više sreće, rekla je Jelena za kraj naše priče.

O količini emotivnog naboja u ovoj priči, ne želimo da diskutujemo. Samo želimo da zamolimo sve da podele priču i da UKOLIKO ZAISTA ŽELE PRIJATELJA ZA CEO ŽIVOT udome Nalu, jer smo sigurni da se neće pokajati.

Ukoliko je želite ili poznajete nekoga ko je želi, kontaktirajte nas u inbox ili Udruženje Beta na njihovoj zvaničnoj stranici.