PRIČA UZ KOJU ĆETE PLAKATI: „Milenko je bio napušten pas. Više ga nema. Otrovan je“!

– Milenko je bio napušten pas, kojeg smo pronašli u centru Žarkova, u katastrofalnom stanju, bolestan, sav u ranama, izbezubljen, ovako priču za Petface započinje Ana, jedna od heroja psa Milenka.

Priča nas vraća u dan kada je Ana, udružena sa nekoliko prijatelja, učinila sve da Milenko ponovo bude zdrav, srećan i siguran.

Danas Milenka više nema – otrovan je na Tašmajdanskom parku. Njegov život ugasio se za 10 minuta.

– Sećam se kada smo ga prvi put videli – to je bilo jezivo u svakom smislu: što od rana po njegovom telu, što od smrada koji se širio, što od same ideje kako je do svega toga došlo. Kada ga pogledaš jedino što može da ti padne na pamet je koliko je jadan, seća se Ana tog strašnog dana.

napušten pas petafce

Preko Ane i prijatelja, Milenko stiže u dom Ksenije i Nikole. Oni su odlučili da ga spasu, uzmu kod sebe, na privremenin smeštaj. Međutim, Milenko ispade nikad teži za „rukovanje“.

– Prvo piški od sreće. Ako ne piški od najčistije sreće i zadovoljstva onda piški onako bezveze ili zato što mu je oštećena bešika u onim ko zna kojim uslovima u kojima je rastao. Onda piški od straha, po nameštaju, bežeći od kazne što je uopšte i piškio sve ono na početku, priča Ana.

Međutim, malo ljubavi, pažnje, mnogo strpljenja i Milenko prestaje da piški emociju! Njegova ljubav postaje rezervisana samo za Kseniju i Nikolu, mladi par koji je učinio sve samo da Milenko počne ponovo da se smeje.

Rane koje je imao prestale su da mu pucaju po telu, povređena noga polako je jačala. Milenko se ispravio, isprsio, počeo da sija. Tako to biva kada spasite napuštenog psa, kaže Ana.

– Zbog izgleda je vrlo brzo postao prepoznatljiv na Tašmajdanu. Izgledao je kao mešavina zeca i magareta, isto tako je i lajao. U principu je kod većine izazivao grohotan smeh. Posebno kada dođe sa šišanja. Kad pitate na Tašmajdanu za Milenka svi se grohotom smeju dok se dogovarate je l to mislite na “onog”, pa usledi pokazna demonstracija Milenkovog lika i dela. Čudan je Milenko bio: nekako kad te gleda ti misliš da neki sunčani oreol svetli iza tebe. Osvrćeš se, a ništa. Ali Milenko bi buljio tim ljubavnim očima što sijaju i tačka. Nikola i Ksenija na kraju nisu mogli da zamisle život bez njega. Dobio je i pasoš, napušten pas je konačno postao nečiji pas, pas koji je imao da spava u nečijem srcu, priseća se Ana.

napušten pas petafce

Danas je Milenko mrtav. Njegov mali život je oduzeo zlotvor postavljajući otrov na mesto gde je Milenko svaki dan ronio po lišću i travi. Milenko je tog jutra skočio u travu I ćapio nešto u usta.

– Bilo je kasno za sve: 10 minuta je bilo potrebno da se njegov život ugasi. A tek je počeo da ga živi kako treba. 10 minuta je bilo potrebno da se život dvoje mladih ljudi preokrene iz korena. Da se neki “čovek” oseti pozvan da im pokaze kako je život surov, da neko uzme nekom zauvek člana porodice – jednog psa koji je ceo svoj mali život želeo da samo bude siguran i nečiji. Iza Milenka je ostala grupa ožalošćenih ljudi koja je preokrenula brda i planine da sačuva njego život, tužno nam priča Ana, danas, dve nedelje nakon ovog tragičnog događaja.

Kako nam kaže, bitka ne prestaje. Preokrenuće oni brda i planine da taj nečovek ZAKONSKI plati za to što je uradio.

UBISTVO I ZLOSTAVLJANJE ZIVOTINJA JE KRIVIČNO DELO KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI kaže član 269 krivičnog zakonika Republike Srbije. Ja mu želim da trune u zatvoru. Kako zakon i nalaže, sa velikom tugom zaključuje Ana.

Otrov je postavljen na travnatoj površini, u komadićima hleba i bio je potpuno izložen tako da je lako i neko od mnogobrojne prisutne dece mogao nastradati. Po pozivu očajnih i šokiranih vlasnika na uviđaj su izašle Komunalna policija, Služba Zoohigijene, Služba za obaveštavanje i uzbunjivanje i Policija jer je u pitanju krivično delo po nekoliko članova Krivičnog zakonika Republike Srbije .

Slučaj je u predkrivičnom postupku. Zatvorska kazna do tri godine predviđena je za slučajeve ubijanja životinja, ili za njihovo mučenje, povređivanje i ubijanje u većem broju.

Na velikom Tašmajdanskom parku dnevno prođe hiljade i hiljade dece, ljudi, pasa. Danas je to Milenko, sutra će to biti neko dete, čovek, ili neki drugi pas. A Život je neprikosnoven.

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+2