OVO JE LUNINA PRIČA: „Mene i sestru su našli pored puta i spasli nam živote“!

Našli su nas pored puta, na putu za Rudnik. Lutale smo same pored magistralnog puta, a oni su se vratili po nas! Iznemogle i preplašene cvilele smo, grizle… Vozile smo se dugo, ali smo prvi put posle mnogo vremena spavale ušuškane. Dobile smo čistu vodu i hranu. I dalje smo bile preplašene i nismo želele da izađemo ispod sedišta. 

Stigle smo negde izgleda…

Toplo nam je i mekano! Ceo dan smo same sa velikim mačkom, koji neće da se druži sa nama. Ljudi koji su nas našli, stavili su nas u kola i sada smo u malom bazenu. Više mi se sviđao auto… Izgleda da buve beže sa nas zbog nečega i da zbog ovog čupkanja više nemam krpelje. Neki bučan, topli vetar nas je osušio. I mačak je dobio nešto za vrat, ali nije mu se dopalo. Meni je baš prijalo da me čupkaju i maze. Zahvaliću im se mahanjem repića. 

našli petface

Moja sestra je i dalje tužna. Ne znamo da ispričamo kako smo se našle u šumi, ni šta nam se desilo, ali moja sestra neće ni da se zahvali. Želi samo da ide u ćošak i da spava. Neće ni da jede ako ja ne jedem…

Pročitajte još:
Goran je ovo crno mače spasio iz šahta i sada hitno traži dom!

Počela je da izlazi iz ćoška! Sada i ona maše repom. Tako nam je udobno! Nismo gladne više. I vode ima dosta! Uporno me zovu Jurko, ali ja nisam dečak iako se ponekada tako ponašam.

Vidim da je neka gužva, da se svi nešto spremaju. Spremaju i moju sestru. Želim i ja da me češljaju toliko!

Čujem kako kažu da je našla porodicu! Ja sam snažnija, ali ona je lepša! Zato je brže našla dom.

Čujem da kažu da ima dece, ima čak i dvorište! Ima i društvo druge kuce!

našli petface

Ostala sam sama. Svi ovde su mi dragi. Pa čak i mačak i ovo ljudsko mladunče. 

Vodili su me kod lekara. Veliki, hladni, metalni sto. Opet sam se plašila. Mislila sam da će me ostaviti opet. Prehladila sam se. Dobila sam antibiotike i vitamine da bih bila jača. I neki sirup od koga sam iskakila špagete, iako ih uopšte nisam jela. Zdrava sam i jaka. Kažu da treba još neke boce da primim da nikada ne budem više slaba.

Pročitajte još:
DIRLJIVO: Pismo ostavljenog psa koji traži novi dom!

Kažu da više nisam Jurko. Sada sam Luna! Luna!

Svi su mi ovde dragi i mnogo su dobri prema meni. Ali ja znam da ovde nije moj dom! Ja želim da trčkaram i da se neko sa mnom dugo igra i mazi. Oni to žele, ali ne mogu. Često nisu tu i često sam sama.

Kako li je mojoj porodici bez mene? Dani prolaze…

Jedan momak i devojka su me uzeli. Divni su i dopadam im se, ali su me vratili odmah sutradan… Njihov ljubimac se nije složio sa mnom! Ja još ni ne znam šta je tačno to ljubomora.

Ja učim da slušam i svaki dan sam sve bolja.  Čak sam malo i porasla!

Čekam svoj dom..”

Šta nakon ovakve priče da dodamo? Luna je stara dva meseca, očišćena je od glista, biće malog rasta i jedva čeka svoj dom. Ukoliko je želite, javite se Онорина Ђорђевић!

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0