Svetski dan nosoroga se slavi 22. septembra. Današnji dan pruža priliku organizacijama, zoo vrtovima i mnogima koji vole nosoroge, da proslave ovaj dan na najbolji mogući način.
Nosorozi se jedno mogu videti u Aziji i Africi i, naravno, u zoo vrtovima. Od toga tri vrste žive u južnoj Aziji, a druge dve u Africi.
Možemo razlikovati pet vrsta nosoroga, a to su crni, beli, indijski, javanski i sumatranski nosorog.
Beli nosorog je drugi najveći kopneni sisar na svetu, posle slonova. Iako ga nazivaju belim nosorogom, on je zapravo sive boje.
Pročitajte još:
VELČINA NIJE VAŽNA: Gladan pas uspeo da otera lavove!
Nosorozi mogu da dostignu težinu i do jedne tone, dok beli nosorog dostiže težinu i više od 3.500 kilograma. Sumatranski nosorog je namanji od svih. Dug je od 2.5 do 3 metra, visok oko 1.8 m, a težak oko 800 kilograma.
Iako su dosta krupni, nosorozi imaju mali mozak. Takođe imaju debelu, zaštitnu kožu.
Ove životijne spadaju u vrstu biljojeda, a ishrana nosoroga zavisi od njihove vrste, budući da im se oblici njuške razlikuju, te se moraju prilagoditi različitoj vrsti hrane, piše portal Nacionalna Geografiija. Zbog svoje ravne njuške, koja mu omogućava da priđe bliže zemlji, beli nosorog jede i travu. Crni nosorog jede drveće ili žbunje, zato što ima velika usta koja mu omogućavaju da pokupi lišće ili voće s visine.
Reprodukcija kod nosoroga se odvija na svakih 2.5 do 5 godina. Ženke nosoroga nose svoje mlade od 15 do 16 meseci. Obično imaju po jedno mladunče, a nekada i blizance. Bebe nosoroga su prilično velike, imaju 40 do 64 kilograma.
Pročitajte još:
SPASIMO DELFINE: Jezive slike lova na delfine u Japanu!
Sumatrinski, beli i crni nosorozi imaju dva roga. Kod crnog nosoroga, prednji rog može da poraste između 51 i 130 centimetara, a zadnji do 50 centimetara. Rogovi belog nosoroga su manji, a dimenzije rogova sumatranskog nosoroga su između 25 i 79 centimentara, prednji i manje od 7 centimetara, zadnji rog. Rog jednorogog nosoroga je između 20 i 61 centimetra, a javanskog oko 25 centimentara.
Pošto je spoljašnji deo roga napravljen od mekog keratina (ključni sastojak ljudske kose i noktiju), dok u svom centru sadrži guste naslage melanina i kalcijuma, njihova struktura podseća na kopita konja. Ukoliko se rog slomi, izrašće novi.
Zanimljivo je da su se rogovi nosoroga koristili u narodnoj medicini zbog njihovih isceljujućih svojstava, pa su nosoroge lovili gotovo do istrebljenja. Prah roga od nosoroga se češće koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. Takođe može biti dodatak hrani ili čaju u uverenju da su njihovi rogovi moćni afrodizijak, lek za mamurluk, groznicu, reumu, giht i druga oboljenja. Ponekad se rogovi prodaju kao trofeji ili dekoracija.
