Zakon, koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine, kaže da je u Hrvatskoj zabranjeno držanje pasa na lancu. Ako ugledate negde psa na lancu, možete prijavite to veterinarskoj inspekciji i policiji, koji će po Zakonu reagovati i adekvatno kazniti vlasnika psa.
S tim u vezi, stranica “Panda Paws Rescue” objavila je priču iz ugla jednog psa, koji svoj dan provodi vezan lancem! Pokušali su da “zavire” u dušu ovih napaćenih pasa, a priča koju su objavili – malo je reći – potresla je sve ljubitelje životinja!
6:00 Vidim i čujem ljude u kući, ali niko ne izlazi da me pogleda. Pričaju i smeju se, da sam bar sa njima.
6:30 Gladan sam i žedan. Sinoć sam prevrnuo posudice sa hranom i vodom, kada sam se zapleo u lanac.
6:45 Lanac mi je previše stegnut i urezuje mi se u vrat.
8:15 Ljudi koji žive u kući odlaze. Pokušavam da im trčim u susret, mašući repom i nadajući se da će me primetiti, ali me je lanac povukao i pao sam na pod. Nema svrhe.
8:15 – 14:00 Ne znam šta da radim sam sa sobom. Ne mogu ni kuću da čuvam dok sam na lancu. Nemam igračke sa kojima bi se igrao i nemam pse koji bi mi pravili društvo. Ako zalajem, možda se neko pojavi i kaže mi šta da radim ili se igra sa mnom. Odlučio sam da lajem ceo dan.
PROČITAJTE I:
PRVI ZABRANILI DRŽANJE PASA NA LANCU I U BOKSU: „Nedopustivo je da u 21. veku živo biće bude vezano“!
14:30 Čovek iz društva za zaštitu životinja došao je i ostavio poruku mojim vlasnicima, na vratima. Pogledao je u mene sa tugom u očima. Što? Izgledam loše? Znam da sam prljav, ali teško je ostati čist kada uvek ležim u prljavštini. Hodam u krug, režim i lajem na njega, jer ne znam šta da radim drugo. Takođe, režim i lajem na druge ljude koji prolaze pored mog dvorišta.
15:15 Najmanji čovek iz kuće se vratio. Možda će se on igrati sa mnom! Ipak neće. Obavljam nuždu uvek na istom mestu, nekoliko metara od moje kućice.
17:30 Ostatak ljudi se vratilo kući. Jedan od njih uzima poruku, koju je ostavio čovek. Na mene viče da prestanem da lajem. Povukao sam se i legao, potpuno zbunjen.
18:00 Osećam miris hrane iz kuće. Još uvek sam gladan i žedan.
19:00 Neko iz kuće izlazi i dolazi do mene, da me vidi. Puni moje posudice hranom i vodom, srećan sam i od uzbuđenja skačem pri čemu prosipam opet posudice, a ovog puta i prljam čoveka. On me grdi i izjavljuje da je takvo moje ponašanje jedan od razloga zašto ne živim sa njima u kući.
20:00 Još jedna usamljena noć. Sanjam o tome kako sam na lancu, jer je to jedino što znam.
Uh..
Poznajem jednog psa koji je cjeli moj život na lancu. Koja jebena tuga.
I? Kaj si poduzel oko toga?
Prica je potresna i tuzna. Zao mi je ovog psa iz price… On ne juri kokoske po selu kad nije na lancu, kao moj svajcarski ovcar…. i ne ujeda ljude, kao moj mesanac koji lici na rotfajlera velicine jazavicara… i meni su dosli na vrata, drzavni organi koji su mi rekli da ce ih uspavati ako ih ne stavim na lanac… za razliku od vlasnika ovog psa iz ove price – ja se sa mojim psima druzim svaki dan i svaki dan imaju vodu i hranu, jer cinije za vodu i hranu su postavljene odmah pored kucice u kojoj prenoce i udju kad je kisa, tako da ih nikako ne kace sa lancem…. nekoliko puta (ne bas svaki dan, ali bar svaki treci) ih pustim sa lanca i igram se sa njima po dvoristu… mazim ih, grlim… radujem im se svaki dan i oni meni… pozdravim ih svaki put kad ujutru krenem na posao i pozdravljam ih kada se vratim sa posla… kada sam bio u bolnici 5 dana, zvao sam moje ukucane i molio da izadju napolje sa telefonom, ukljuce spikerfon da bi me moje kuce cule… i ja sam njih cuo kako laju i raduju se sto su me culi…. kada mi je moj mini rotfajler pobegao sa lanca jer je pojurio komsijsku macku po selu, jurio sam za njim da ga nadjem… sta cu kad je to u njihovoj prirodi… zimi kada je napolju hladno, uvedem ih u kucu i tu budu cele zime…. spavaju samnom u toploj dnevnoj sobi… sa njima podelim istu hranu koju i ja jedem… za mene su oni moji drugari… ali ih, za njihovo dobro – moram drzati na lancu… zicana ograda mi je propala i nemam toliko novaca da je sredim…. a oni kada su slobodni u dvoristu – zele da izadju kroz nju i setaju po selu…
Bravo majstore!! Ovakve potresne priče kao što je ova od ovoga kuce na lancu je napravljena da bih u ljudima probudila osećaj da i druga bića nešto osećaju i da nebudu sebični!!
Tuzna