Imao sam psa, mešanku koju sam udomio sa ulice kod koga sam ubrzo primetio da se plaši dece. Ono što me je začudilo bila je činjenica da je pre nego što sam je doveo u svoj dom živela na mestu na kojem je bilo puno dece. Doduše, što sam više razmišljao, shvatio sam da verovatno nisu sva deca i njihovi roditelji bili baš dobronamerni prema maloj, uglavnom prljavoj i večito željnoj pažnje lutalici. Pretpostavio sam da je to možda jedan od razloga njenog straha od male dece. U početku, u prisustvu dece se povlačila, pokušavala da se skloni i da izbegne kontakt. Ukoliko bi dete bilo uporno da joj priđe, pokorno bi sedela ali je bilo jasno da joj je neprijatno. Sve je eskaliralo kada bi iz tako pokornog i naizgled dobroćudnog stava iznenada, bez najave i opomene ugrizla nekoliko dece. Srećom, nije bilo većih posledica ali to je bio znak da treba da se ozbiljno pozabavimo problemom.
Psi i deca čine odličnu kombinaciju pod odgovarajućim okolnostima. Veza koja se uspostavi u tom periodu je doživotna. Ali, ukoliko se pas plaši dece nije baš uvek preporučljivo spajati ih. Sasvim je normalno da psi budu oprezni u kontaktu sa decom, a i obrnuto. Ukoliko vaš pokazuje neke od znakova straha od dece bilo bi dobro da se upoznate sa osnovnim činjenicama koje su vezane za ovaj problem.
PROČITAJTE I:
SAVETI ZA NEGU OSETLJIVIH OČIJU PASA: Čistite predeo oko očiju i skraćujte dlaku!
Zašto se psi plaše dece
Generalno, postoje dva glavna razloga zbog kojih se razvija strah od dece:
- Nedostatak rane socijalizacije
Psi koji kao štenci nisu bili u kontaktu sa decom mogu da se uplaše kada se to dogodi u kasnijem životu. Kao odrasli psi njima je kod dece sve čudno i pomalo zastrašujuće. Veličina, miris, zvuci koje deca proizvode kao i pokreti, njima mogu da izgledaju zastrašujuće i preteće.
- Negativno iskustvo
Ukoliko je pas imao bolno ili uznemirujuće iskustvo u interakciji sa decom, mogu razviti strah od bilo kog drugog deteta. Deca, pogotovu mala, imaju tendenciju da pse vuku za rep, uši, čupaju im dlaku, uzimaju njihove igračke, čak i da guraju prste u oči. Naravno da većina dece to ne radi namerno kako bi povredila psa ali psi to jednostavno ne razumeju. Međutim, to ne znači da im to prija i da neće uticati na to da osećaju odbojnost ili strah od dece. O namernom zlostavljanju ne treba ni govoriti. Neki psi mogu svoju fobiju razviti posle samo jednog negativnog iskustva dok je drugima potrebno više takvih situacija i više vremena.
Kako rešiti problem
Pošto je gotovo nemoguće obezbediti da pas tokom celog svog života ne dođe u kontakt sa decom potrebno je učiniti brojne korake kako bi se uspešno izborili sa njegovim strahom. To je važno zbog dobrobiti psa, ali i zbog bezbednosti okoline, posebno dece, kako ne bi došlo do neprijatnih incidenata. Ne zaboravite da strah kod pasa lako pređe u agresivnost koja ima isključivo funkciju samoodbrane. Međutim, to nije baš veliko opravdanje posle ujeda. Evo nekoliko rešenja koja bi trebalo da vam pomognu u rešavanju problema.
- Rana socijalizacija
Ukoliko ste doneli štene u svoj dom, tokom perioda upoznavanja prostora i ljudi obavezno u taj proces uvedite i dete. Svaka interakcija sa decom treba da bude pod nadzorom i krajnje pozitivna i mirna. Naravno da je teško objasniti malom detetu da njegova oduševljena vriska smeta psu ali to je veoma važno da sprečite. Takođe, svaka nenamerna ili namerna grubost od strane deteta mora u startu biti sprečena. Ukoliko svoje štene dobro socijalizujete u ovom prvom periodu, to će vam uštedeti mnogo vremena i muka kasnije. Naravno, kada kažemo rana socijalizacija, ne mislimo samo na psa već i na decu. I njih treba upoznati sa osobinama, navikama i potrebama ljubimca i naučiti ih nekim osnovnim stvarima koje će sprečiti neku negativnu interakciju.
- Mere predostrožnosti
Nikada ne ostavljate psa sa decom bez nadzora. Koliko pazite na decu, toliko, a možda i više pazite na ponašanje psa. Ovo važi za sve pse ali se posebno odnosi na one koji se već iz nekog razloga plaše dece. Ukoliko prerano ostavite psa samog sa decom može doći do razvoja još većeg straha kod psa ili nekog incidenta u kojem će dete biti povređeno. Takođe, nemojte prisiljavati psa da se sprijatelji sa decom. Naredba da bude miran i čeka da mu priđe dete je kontraproduktivna. Smanjuje mu se zona udobnosti i prostor za bekstvo, pojačava strah i opasnost od agresije.
- Obezbedite psu bezbedan prostor
Svakom psu je potrebno sigurno mesto gde će se osećati bezbedno. Ako se paš plaši dece, obezbedite mu takav prostor sa nemogućnošću da mu deca prilaze i uznemiravaju ga.
- Uspostavite pravila
Ovo se više odnosi na decu koja žive u domaćinstvu koje ima psa. Treba ih naučiti da ne uzimaju igračke i opremu psa kao i da ga nikako ne uznemiravaju tokom uzimanja hrane ili spavanja. Takođe, decu treba naučiti i osnovnim pravilima ponašanja i pristupa psima i zabraniti svako grubo i nasilno ponašanje.
- Obuka i oslobađanje od straha
Desensibilizacija je proces kojim polako upoznajemo psa sa decom i uvodimo ga u adekvatnu komunikaciju. S obzirom na moguće agresivno ponašanje, prvo iz velike daljine pokažite decu svom uplašenom psu. Pošto prestane da pokazuje znake uznemirenosti i straha, polako smanjujte razdaljinu sve dok ih na kraju ne dovedete u blizak kontakt. Ne zaboravite da ovaj proces može trajati više nedelja pa i meseci. Možete se obratiti i stručnjacima za ponašanje pasa koji će vam pomoći u ovom procesu.
Ukoliko imate psa koji se plaši dece morate biti krajnje strpljivi i uporni. Ponekad, kao što je bio slučaj sa mojim psom, nikada ne uspete da učinite da se vaš pas ne plaši. Tada morate uvek biti na oprezu i ne dozvoliti da pas dođe u situaciju da se oseti previše ugroženo. Nije lako, ali se isplati.
