Plavo-žuta ara

Poreklo
Plavo-žuta ara je vrsta papagaja iz porodice ara koja potiče iz centralne i Južne Amerike. Ta vrsta se zove još i makao. Plavo-žuta ara nastanjuje središnji deo Brazila, Kolumbiju, istočni deo Paname, Venecuelu, Ekvador, Peru, Paragvaj i severnu Argentinu. Prirodno stanište su mu kišne šume, visoka i srednje gusta vegetacija, močvare, savane pod palmama i drvećem na nadmorskoj visini od 500 do 1.500m.

Izgled
Plavo-žuta ara raste između 76 i 86cm dužine i teška je od 900 do 1500g. Kao što i sam naziv kaže, kod ove vrste are preovlađuju plava i žuta boja perja. Leđa i krila su plave boje, dok plavo perje na čelu ima zelenkast odsjaj. Grudi, stomak i deo glave s žuti. Rep je tamnije žut sa crnim obrisima, a podrepak je plav. Rep je dugačak i do 50cm. Ima krupan crn kljun ispod koga raste crno perje i belu naboranu kožu na obrazima sa malim crtama crnog perja oko očiju. Noge su sive sa crnim kandžama.

Ponašanje
Plavo-žuta ara u svom prirodnom staništu živi u parovima, porodičnim grupama ili jatima do 20 ptica. Voli da se odmara na drveću a u toku letenja se redovno oglašava. Njegovo kreštanje je hrapavo, pogotovo dok beži od predatora. U većem jatu, mogu se jasno identifikovati parovi. Kada se drži kao kućni ljubimac, veoma lako se privikne na vlasnika. Radoznao je, živahan i ponekad veoma bučan. Može da se prilagodi životu sa drugim ljubimcima, ali je veliko zlopamtilo i može biti ljubomoran ako mu se uskrati pažnja. Voli da žvaće stvari.

Svrstava se u jedne od inteligentnijih ptica koje mogu lako da nauče da oponašaju zvukove, melodije, kao i da reprodukuju neke reči. Može da nauče od 30 do 40 reči. Uživa u kupanju.

Sezona parenja se odvija u zavisnosti od porekla are. U centralnoj i severnom delu Južne Amerike sezona traje od februara do juna, dok u južnom delu traje od avgusta do decembra. Ako se gaje u odgajivačnicama, obično ih pare u aprilu. U prirodnom staništu, pravi gnezda u trulim ili živim palmama gde ženka polaže od 1 do 3 jaja. Period inkubacije traje od 26 do 28 dana. Do potpunog operjavanja treba da prođe oko 100 dana. Mladi i nakon napuštanja gnezda nekada ostaju blizu roditelja. Dešava se da nije svako jaje plodno, kao i da se parenje ne odvija svake godine. Iz tih razloga, a i zbog opasnosti od predatora ili lova na are, ova vrsta u prirodnom okruženju ima jako nisku stopu reprodukcije.

Ishrana
U svom prirodnom staništu plavo-žuta ara u ishrani koristi ono što nađe u svom okruženju. To su zeleno i zrelo voće, mango, orasi, semenje, kao i bobice, cvetovi i jestivi delovi vegetacije na stablima. Voli i insekte i njihove larve. Često leti na glinene bedeme bogate zeolitom kako bi se hranio ovim mineralom koji im je neophodan za celokupno zdravlje. Ručno hranjeni papagaji rado jedu razne vrste voća i povrća kao što su kruške, jabuke, banane, šljive, šargarepa, krastavci, ili poluzreo kukuruz. Od koštunjavog voća jede male količine kikirikija, oraha i brazilskog oraha. Treba mu davati i mešavinu semena suncokreta, konoplje, pšenice, ovsa i drugo. U redovnoj ishrani mu treba dodavati minerale i komplekse vitamina radi boljeg imuniteta i jakog perja. Takođe, uživa u palenti i biskvitu.

Oprema
Kavez za plavo-žutu aru treba da bude prostran, pogotovo ako živi u paru. Najbolje je da žica kaveza bude metalna, jaka i gusto prepletena. Kućica i sklonište u zimskim danima treba da budu od drveta. Za pravljenje gnezda treba obezbediti trulo drvo i napraviti više gnezda ako zajedno živi više ara. Treba im ponuditi da sami izaberu svoje gnezdo. Pošto voli da gricka i žvaće stvari, bilo bi dobro da u kavezu ima debele grane ili male panjeve. Unutar kaveza još treba da stoje i letvice za stajanje, hranilica i pojilica sa uvek svežom hranom i vodom.

Nega
Plavo-žuta ara potiče iz tropskih krajeva i kišnih šuma, pa mu je i kao kućnom ljubimcu potrebno obezbediti slične uslove. Ishrana mora da bude izbalansirana, bogata dodacima minerala i kompleksa vitamina koji jačaju imunitet i daju dobar kvalitet perju. I hrana i voda uvek treba da budu sveži, a s obzirom da voli da se kupa, bilo bi dobro obezbediti mu posebnu posudicu sa vodom koju će koristiti u te svrhe. Treba ga povremeno puštati van kaveza u prostoriju u kojoj kavez inače stoji. Papagaj mora bar malo da leti po prostranijem prostoru da mu mišići ne bi atrofirali. Prostorija u kojoj boravi ara mora da bude provetrena, a kavez čist i dezinfikovan, da ne bi došlo do razvijanja gljivica, bakterija i drugih vrsta oboljenja. Ako se drži u kvalitetnim uslovima, ako mu je pružena pažnja i ljubav i ako se kvalitetno hrani, plavo-žuta ara može da živi od 60 do 80 godina.