BEOGRAD: Priča o Blekiju ili šta kada javni državni funkcioneri mrze pse!

– Ovo je priča o Blekiju, ali i priča o strašnom saznanju da mostrumi žive među nama. Ovo je priča o Blekiju, o napuštenom uličnom psu, zamenici javnog tužioca i građanima koji psu pokušavaju da pomognu, ovako glasi početak priče koja je danas stigla u našu redakciju!

Radnja se odvija u beogradskom naselju Voždovac, gde se pre nekoliko dana pojavio jedan pas – u daljem tekstu Bleki ili Srećko. Tako su ga deca nazvala! Dobri ljudi iz ove zgrade, kao i iz celog kraja su ga hranila, čistila od parazita, sušila kad je mokar,..

Pročitajte još:
BEOGRAD: „Očajna sam. Ovaj čovek ubija nedužne konje“!

– Bleki je mlad, dobar i umiljat pas koji voli da se igra sa decom i drugim uličnim i vlasničkim psima. Napomenuću da je Bleki uredno čipovan, sterilisan i vakcinisan gradski pas. Svi ga u kraju vole i čuvaju. Svi osim jedne porodice, tačnije jedne osobe – zamenice javnog tužioca, kaže Uroš, koji je sa mnogim košijama brinuo o Blekiju!

Kako se navodi dalje, od samog dolaska Blekija, „zamenica“ je odbijala da pas ostane ispred ulaza. Ona se, objasnila je, plaši i smeta joj! Komšije, među kojima i Uroš, zamolili su je za malo strpljenja, samo dok Blekiju ne pronađu stalni dom!

Iako, „teška srca“ pristaje, „zamenica“ odmah sutradan besno izleće iz stana i pravi scene. Proteruje nedužnu životinju, koja joj nikako ne smeta. Kažu komšije!

priča o Blekiju petface

– Kada sam je pitao čemu takvo ponašanje, doživljavam strašan verbalni napad od strane „zamenice“. Počela je da laže da ih je pas napadao, što je apsurd, jer se deca maze sa tim psom, hrane ga iz ruke i sa njim se igraju na dečijem igralištu kod crkve na Voždovcu. Za ovo postoji nebrojeno svedoka, kada bi trebalo, verujem da ih ima više od 200 koji ovo mogu da potvrde, kaže Uroš!

Priča o Blekiju se svodi na teranje sa pločnika ispred ulaza, od strane porodice Belopavlović, koje ne prestaje! Bezrazložno ga šutiraju, teraju, po jakom nevremenu ne dozvoljavaju prilaz ulazu.

– Stao sam u odbranu psa i napomenuo da neću dozvoliti da mu se išta desi. Tada sam doživeo šok. „Zamenica“ je pozvala policiju! Ušli su u moj stan, zatekli prijatnu porodičnu atmosferu i ljude koji se bore za život nedužnog bića. Bili su zatečeni, koliko i ja i moja žena. Pročitali su mi izjavu „zamenice“, koja glasi – “Cilj joj je da psa totalno eliminiše!”, navodi Uroš!

Pročitajte još:
STRAVA U OSTRUŽNICI: Štenetu odsečene sve četiri šapice!

Prošlo je nekoliko dana, ništa se nije dešavalo. Pas je i sam primetio da je tu opasno I izmestio se malo dalje od ulaza gde su mu Uroš i prijatelji postavili I karton za spavanje. Tu su bile i činijice sa vodom i hranom. Nikog nije uznemiravao niti je pravio probleme.

– U petak veče, igrom slučaja sam iz stana pratio dešavanja ispred – uz pomoć video nadzora sa zgrade. Šinteri dolaze po Blekija, stavljaju mu omču oko vrata. Istrčao sam napolje – ja ali i još mnogo komšija koji su se brinuli o Blekiju. Uz nagovor šintera, molimo ga da pusti psa, na šta on kaže da mora da pozove da pita za dozvolu. Zove nikog drugog do „zamenicu“. Sve je postalo jako čudno. Blekija su moje prijateljice odvele na sigurno I sklonili smo ga odatle hitno, napisa je Uroš.

Pas je sada, kako smo dodatno saznali, zbrinut u Prihvatilištu Draževac. Traži dom. Ono što brine sve stanovnike ovog beogradskog naselja, Uroša i komšije je – ŠTA DALJE SA „ZAMENICOM“.

– Na delu je klasičan fašizam. To nisu ljudi koji će ignorisati tuđu patnju, to su ljudi koji će učiniti sve da biću kojem je teško bude još teže. Sa ovom osobom nas čeka duga I teška borba, sigurni smo da će koristiti sve svoje moći koje ima kako bi nam naudila I stoga, još jednom, molim sve ljude dobre volje da nam pomognu u ovoj borbi. Ova osoba ne može da određuje pravdu za druge, prosto nije adekvatna za ovaj posao I pokazuje enormni sadizam I zlo. U ovome je dužnost I samog grada da nam pomogne, jer psi koji su prošli program I obeleženi kao gradski psi NE SMEJU BITI UZNEMIRAVANI ILI JOŠ GORE POVREĐENI jer prolaz kroz taj program znači da nisu agresivni I da je bezbedno da budu u gradu, na ulici I medju ljudima, napisao je na kraju svoje priče Uroš.

Šta reći, koju rečenicu dodati,..? Voleli bismo da čujemo i drugu stranu priče,..

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Google+0