Prema informacijama koje je objavio portal radiokontaktplus.org u Kosovskoj Mitrovici se nastavlja serija trovanja uličnih pasa. Tri dana zaredom bačeni su otrovi na više lokacija gde svakodnevno boravi veliki broj dece, kao što je dvorište Tehničkog fakulteta, park kod Osnovne škole “Branko Radičević”… I pored upozorenja da je ovakvo postupanje opasno i po ljude, posebno decu trovači i dalje postavljaju otrove.
Inače, prema evidenciji Udruženja za zaštitu životinja “Šapa”, od 12. avgusta, otrovano je 11 pasa, od čega je sedam uginulo, a da spasu četiri, članovi udruženja i dalje se bore. Iz udruženja sumnjaju da je ova brojka konačna, jer veruju da ima još pasa koji nisu pronađeni.
Ogorčenje građana je veliko, a karakteristično je ovo koje je Isisdora Komadina podelila na društvenim mrežama. Isidorinu objavu prenosimo u celosti i izvornom obliku:
“Кosovska Mitrovica – grad ubica pasa”
“Verovatno ćete prvo pomisliti i reći, pa toliko stradanje naroda na ovim prostorima, gotovo svakodnevno, a vi se još brinete i o psima. Tako je. Neko mora i u njihovo ime da se brine, i da kaže DOSTA! DOSTA TROVANJU PASA!
Masovno trovanje pasa u Кosovskoj Mitrovici započelo je pre neku godinu i tada smo se nad tim činom svi zgražavali, društvene mreže bile su preplavljene komentarima, osudama. Danas toga više nema. To nije vest (a ni svest) da se nešto strašno dogodilo.
Pročitajte i ovo: JOŠ JEDNA ŽRTVA U BELOJ CRKVI: Otrov se baca na sve strane, nadležni opet ne reaguju!
Oguglali smo na svakodnevno stradanje nekog Srbina širom Кosova i Metohije jer je to tamo, u drugom dvorištu, mestu, daleko od mene. Oguglali smo, najzad, i na mučenje životinja koje nam rastu tu, ispred ulaza zgrada, koje svakodnevno hranimo, sa kojima nam se deca igraju.
Reći ćete, ima ih puno, smetaju.
Svakodnevnom šetnjom ulicama ovoga grada gde šetajući svog psa, između ostalog, posmatramo ljude i kakav je njihov odnos prema njima moramo priznati da je ono što smo primetili – VEĆINI ne smetaju.
Doživljavaju ih kao svoje ljubimce, cela zgrada vodi računa o psu ispred ulaza, i kada ti tog ljubimca otruju ne možeš da ostaneš imun. Nem izgleda možeš.
Hajde da se upitamo! Da li smo toliko posrnuli kao zajednica da na vest o masovnom trovanju životinja, gde nisu ugrožene samo životinje nego svi mi koji na svojim patikama unosimo otrov u kuće, a da ne govorimo o bačenom otrovu na dečijim igralištima, reagujemo kao na dnevnu vest o vremenskoj prognozi?
Odgovor znate.
Pitate se, pa КO SU UBICE PASA? Možda ne znamo imenom i prezimenom ali znamo da su među nama.
Кada se stvori gužva smetaju nam. Кada moramo da isplatimo novac iz opštinske kase jer je pas nekog ujeo, smetaju, tada najviše. A opet, po milioniti put zaboravljamo zašto su na ulici?, gde je azil?, a onda probleme rešavamo tako što ih nahranimo otrovom, rukom ljudskom, a oni puni poverenja jer su od neke dobre ruke hiljadu puta bili nahranjeni, umiru u najvećim mukama.
Pročitajte i ovo: NAPUŠTENI U VALJEVU: Muka i nesreća neželjenih i nevoljenih.
Ne postoji niko u bilo kom gradu u Srbiji, a ni na prostoru Кosova i Metohije koji probleme pasa lutalica (ne bismo rekli da je naziv „lutalice“ adekvatan u ovom slučaju jer oni imaju pregršt ljudi koji ih zovu po imenu, hrane, leče, sterilišu, vakcinišu i maze) rešava ovako kako se to ovde radi.
S obzirom na to da jedan grad čine ljudi, a ne zgrade to nas neizbežno vodi ka postavljanju još jednog pitanja: КO SU LJUDI КOJI ŽIVE U КOSOVSКOJ MITROVICI? I da li je Кosovska Mitrovica zaista takav grad, kao što se to ovde u naslovu navodi?”
Izvor: radiokontaktplus.org
