Pitate li se ponekad da li treba da ignorišete svog psa? Mnogi ljudi upadnu u zamku humanizacije svog psa. Tako ponekad misle da je pogrešno ukoliko ignorišu svog ljubimca, a na pamet im padaju različite konotacije. Na primer, da je ignorisanje psa veoma zločesto. Odmah predpostavljaju da će se ovaj osećati povređeno, nevoljeno, odbačeno… Da li je to tačno?
Vlasnici su ubeđeni da je jedna od najboljih stvari kod držanja psa kao ljubimca naklonost koju oni pokazuju u trenutku kada se vrate domu. Svi filmovi i mnogobrojni snimci na internetu upravo prikazuju neverovatnu radost koja se iskazuje skakanjem, manhitim mahanjem repa, njuškanjem, lizanjem, srećnim cviljenjem i slično. Na snimcima psi izgledaju srećno – ili mi to tako želimo da vidimo. Ima istine u tome, ali to ne govori celu priču.
Kako pas vidi stvari?
Ovakvo ponašanje mi tumačimo kao radost i veliku vernost našeg četvoronožnog prijatelja što smo se vratili kući. Ali, ukoliko stvar pogledamo iz ugla psa videćemo da su oni u ovom slučaju prilično praktični i uslovljeni svojom psećom prirodom. Naime, oni su društvene životinje navikle da žive u čoporu. Čopor uglavnom živi na jednoj teritoriji (u ovom slučaju je to kuća ili stan) i kada neko od pripadnika čopora (to ste vi) napusti teritoriju to predstavlja potencijalnu opasnost po pojedinca koji je otišao. Nema ostalih pripadnika čopora da ga štite na poznatoj i zaštićenoj teritoriji. U trenutku kada se vratite, vaš pas prvo što proverava jeste da li ste čitavi i nepovređeni. I to radi baš pomahnitalim njuškanjem, skakanjem po vama i cviljenjem ili oglašavanjem. Zapravo vas pita: da li ste dobro? Ukoliko duže odsustvujete ovakvo ponašanje može biti pojačano jer je i njegova zabrinutost bila veća. Sve u stilu: „Pa gde si ti do sad?!?“, „Bio sam strašno zabrinut!“.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
Na drugom mestu, pas ovakvim ponašanjem ponovo uspostavlja uloge unutar čopora. Stvari su mogle da se promene od trenutka razdvajanja. Vaši postupci definišu da li vas pas vidi kao odgovornog za njega ili da li brinete samo o sebi. Instiktivno oni misle da bi njihov vođa (to ste vi) trebao pažnju da im poklanja kada im odgovara, a ne onda kada je traže. Umesto da učinite bilo šta što liči na odbacivanje ili preterano odobravanje takvog ponašanja u takvim trenucima učinite nešto što bi se moglo zvati vremenski odloženo pozdravljanje. Dakle, smireno odložite stvari iz punih ruku, odradite ono što vam je prioritetno, pa se onda na miru i pod svojim uslovima pozdravite sa ljubimcem. Iako bi to svakom vlasniku moglo da liči na neopravdano ignorisanje verujte da je to veoma korisno i to pre svega za psa. Njemu će biti jasno da se brinete o čoporu i skinućete breme odgovornosti sa njegovih leđa. Oni će se tako opustiti i smiriti.
Šta se dešava kada ignorišete psa?
Ako kratkotrajno zanemarite psa nakon razdvajanja nekim važnijim aktivnostima dajete mu vremena da shvati da ste apsolutno dobro, zdravo, u jednom komadu i da brinete o njemu. Ove informacije omogućavaju psu da se ne oseća pod stresom ili anksiozno. Kada dobiju ovu poruku mnogo će se brže smiriti, leći i opustiti se. Pošto dođe do opuštanja pozovite ga i nežno se pomazite u znak pozdrava. Ne zaboravite, to se sada dešava pod vašim uslovima. Jasno ste im pokazali da nema razloga za brigu tako da oni sada mogu uživati u vašoj naklonosti samo zbog naklonosti. Tada su zaista srećni.
Štene koje su monstrumi ZAPALILI, dobilo je šansu da ponovo trči! (VIDEO)
Šta se dešava kada ne ignorišete psa?
U opisanom trenuku komunicirate sa psom koji je u stanju visoke tenzije. On je u stresu i ukoliko mu poklonite očekivanu pažnju to njemu govori da je njegov stres opravdan. Paradoksalno, ne samo da ga nećete smiriti uzvraćanjem pažnje već ćete ga dodatno uzbuditi. Takođe oni misle da ih vi ne pazite. Tako počinju da misle da su oni vođe čopora i da stalno moraju da misle i brinu u skladu sa svim odgovornostima vođe. Tako često nastaju problemi u ponašanju. Međutim, ignorisanje psa nikako nije način da se ispravljaju problemi u ponašanju.
NIKO NE ZNA KAKO JE PREŽIVEO: Pronađen na ulici, gluv – vlasnik sada želi da ga USPAVA!
Većina vlasnika će se sada pitati: A šta je sa mojim potrebama? Razmislite malo ovako. Živimo u društvu koje nas uči da verujemo da naše blagostanje proističe iz okolnosti u kojima postojimo i neretko pripisujemo sebi zasluge za sreću koja nas okružuje. Istina je zapravo nešto drugačija. Sreća nam je dostupna u svakom trenutku, bez obzira na okolnosti. Ruku na srce, mnogi od nas veruju da deo sopstvene vrednosti potiče čak i od oduševljenog pozdrava njihovog psa. Zbog takvog ponašanja se osećaju još bolje. Ali, da li se zapitaju kako se oseća pas!
