Atopijski dermatitis je drugo po učestalosti kožno oboljenje kod pasa. Radi se o hroničnoj bolesti koja se javlja kao posledica preosetljivosti imunološkog sistema na materije iz okoline. Atopija, tačnije, atopijski dermatitis se uglavnom javlja sezonski u zavisnosti od uzročnika. Tako se javlja u toplom delu godine zbog veće količine polena trava i drugih biljaka, a u hladnoj sezoni zbog kućna prašina, odnosno grinja. Ponekad se stvaraju drugi uslovi za razvoj alergijskih rekacija kao što je ujed buve koji mogu da dovedu do atopijskog dermatitisa. Javlja se obično u dobi između 6 meseci i treće godine života ali nije neobično da se alergije ispoljavaju i u kasnijem periodu života. Veoma je zapažena pojava da psi oboljevaju od ove bolesti čak i u prvoj godini života sa blagim simptomima. Najčešći uzročnici su atopijskog dermatitisa su:
- Perut
- Poleni trava, korova, drveća, itd
- Spore buđi
- Kućna prašina
- Duvanski dim
Obratite pažnju na ove simptome: Temperatura, malaksalost, ovo možda ukazuje da vaš pas ima BRUCELOZU PASA! (VIDEO)
SIMPTOMI
Najizraženiji simptom koji vlasnik uoči kod atopičnog psa je izuzetno jak svrab. Prvi simptomi bolesti mogu se pojaviti na sluznici nosa i očiju. Pas se češe, pri čemu izaziva oštećenja kože, na koja se mogu nadovezati sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije. Vlasnici se najčešće obraćaju veterinaru zbog intezivnog češanja koje povezuju sa prisustvom buva ili opadanja dlake. Psi sa atopijskim dermatitisom se intezivno ližu i češu, što dovodi i do zapaljenskih procesa na delovima kože. Nije retkost da učestalo mlataraju glavom ukoliko je reakcija izraženija u predelu ušiju. Pored ovih reakcija, pas pokazuje nervozu, nemirno spava i u konstantnom je kretanju. Upalne reakcije uglavnom crvene boje na koži se uobičajeno pojavljuju:
- Na ušima
- Na zglobovima
- Na njušci
- Na pazuhu
- Na vratu ispod brade
- Oko očiju
- Između prstiju
DIJAGNOZA I LEČENJE
Dijagnostika atopijskog dermatitisa kod mačaka, kao i kod pasa, zasniva se na kliničkoj slici i anamnestičkim podacima, a postavlja se tek onda kada smo dijagnostički isključili ostale moguće uzroke kao što su alergije na hranu ili ektoparaziti. Preporučuju se interdermalna testiranjana na različite alergene iz okoline psa kako bi se što tačnije utvrdile materije izazivači. Serološka ispitivanja iz uzorka krvi nisu potpuno pouzdana.
Spontano povlačenje simptoma, pa čak i potpuno izlečenje je izuzetno retko. Terapija je uglavnom simptomatska. To znači da se koriste preparati koji ublažuju simptome, a pre svega svrab. Za smanjenje svraba se koriste lekovi na bazi kortikosteroida, a s obzirom na moguće negativne posledice terapija mora biti krajnje kontrolisana. Preporučuje se češće kupanje uz upotrebu medicinskih šampona koji imaju umirujuće dejstvo na kožu.
Naravno, potrebno je i utvrditi koje materije izazivaju alergijsku reakciju pa ih ukloniti iz okruženja psa odnosno smanjiti kontakt. U nekim slučajevima, moguće je primeniti protokol desenzibilizacije koji podrazumeva injekciono davanje alergena pacijentu. Uspešnost ovog tipa terapije je veoma visoka. Čak između 60 I 80% pasa podvrgnutih ovakvom tretmanu biva potpuno izlečeno. Međutim, postupak je dugotrajan (traje oko 6 meseci) i nimalo jeftin. Smatra se da atopijski dermatitis ima genetsku osnovu koja se ne može kontrolisati. Lečenje je dugotrajno i zahteva veliku predanost i strpljenje vlasnika. Redovno i konstantno praćenje stanja od strane veterinara je neophodno. To znači da se pas mora voditi kod veterinara gotovo svake nedelje na kontrolu i eventualnu korekciju terapije.
Ako ste primetili ovo: Da li se vaš ljubimac češe više nego obično?
PREVENTIVA
Mere predostrožnosti baš kao i kod alergijskog dermatitisa svode se na higijenu, stalnu kontrolu prisutva ektoparazita i kvalitetnu hranu, pogotovu kod pasa koji su skloni alergijskim reakcijama. Da podsetimo, psi takođe oboljevaju od različitih alergija. Međutim, one se kod njih ne ispoljavaju kao kod ljudi – najviše na respiratornim organima. Znaci alergija kod pasa se ispoljavaju na koži koja je iistovremeno najveći organ. Zbog toga treba biti krajnje obazriv u procesu terapije. Onim ljubimcima kod kojih se dijagnostifikuje atopijski dermatitis treba obezbediti uslove u kojima neće biti izloženi izvorima alergije.
