Naslovna PETOPEDIJA PSI Kušingova bolest kod pasa

Kušingova bolest kod pasa

0
kusingova bolest kod pasa petface

Kušingova bolest ili hiperadrenokorticizam je bolest nadbubrežne žlezde koja se karakteriše prekomernim lučenjem kortizola. Javlja se i kod pasa i kod mačaka, ali je mnogo češća kod pasa. Od ove bolesti obično pate psi koji su stariji od 6 godina. Kortizol je steroidni hormon stresa koji normalno proizvodi nadbubrežna žlezda. Kada dođe do bilo koje stresne situacije, dolazi do lučenja kortizola koji omogućava prilagođavanje organizma na stres. Kod zdravih pasa, kada hipofiza primi signal iz mozga da je organizmu potreban kortizol, ona počinje da luči hormon ACTH koji potom stimuliše nadbubrežnu žledzdu da proizvodi kortizol. Kada se izluči dovoljna količina kortizola, i hipofiza i adrenalne žlezde prestaju sa lučenjem ACTH i kortizolom. Kod bolesnih pasa, ovaj proces je poremećen, pa dolazi do pojačane proizvodnje kortizola. Dugotrajna izloženost prekomernoj količini ovog hormona, može da ima brojne posledice. Kušingova bolest se javlja u tri oblika: hipofiza zavisni, nadbubrežna žlezda zavisni i jatrogeni.

1.Hipofiza zavisni oblik je zastupljen u oko 85% slučajeva, a izaziva ga tumor hipofize koji je uglavnom benigni. Tumor dovodi do pojačanog lučenja ACTH što stimuliše nadbubrežnu žlezdu da pojačano proizvodi kortizol.

2.Nadbubrežna žlezda zavisni oblik nastaje usled tumora nadbubrežne žlezde i to se dešava u 15% slučajeva. U ovom slučaju, tumor, koji može biti i maligni, izaziva prekomerno stvaranje kortizola, dok je nivo ACTH normalan.

3.Jatrogeni oblik Kušingove bolesti nastaje usred prekomernog unosa sintetskog kortizola-kortizona. Iako ovi lekovi mogu da pomognu u kvalitetu života psa, njihova prekomerna upotreba dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata. U tom slučaju, postepeno smanjivanje doze leka može pomoći dok je izuzetno opasno naglo prestati sa terapijom.

petopedija-kusingova-bolest-2
Pas sa Kušingovom bolešću

Simptomi
Simptomi Kušingove bolesti u početku mogu biti blagi, a kasnije napreduju kako se bolest razvija. Kod skoro svih pasa obolelih od Kušinga javlja se pojačana žeđ, mokrenje, infekcije mokraćnog sistema i jak apetit. Dalje mogu da se jave kožne infekcije, opadanje dlake, rane koje ne mogu da zarastu, kao i nakupljanje kalcijuma u koži koji formira ispupčenja koja podsećaju na kamen. Takođe, dolazi do slabosti u mišićima i nadimanja abdomena zbog taloženja masti. Kod obolelih od dijabetesa, usled Kušingove bolesti, nivo šećera u krvi ne može se regulisati bez obzira na terapiju insulinom. Vrlo retko se javljaju simptomi neurološke prirode koji su posledica rasta samog tumora, a to je depresija, dezorijentisanost i promene u ponašanju.

Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se postavlja na osnovu analize krvi koja može da pokaže vrednosti koje ukazuju na sumnju da postoji Kušingova bolest. Kada se to ustanovi, radi se LDDS test, odnosno test supresije kortizola niskim dozama deksametazona. Kada se, nakon ovog testa ustanovi koji je oblik Kušingove bolesti u pitanju, sprovodi se terapija koja je različita za svaki oblik oboljenja. Kod jatrogenog oblika bolesti koji nastaje usled lečenja simptoma alergije primenom leka na bazi kortizola, postepeno treba smanjivati dozu tokom više meseci do potpunog prestanka simptoma. Osim lečenja Kušinga, treba sprovesti i lečenje propratnih problema koje ova bolest izaziva kao što je infekcija kože, urinarnog sistema ili dijabetes. Lekovi za kontrolu Kušingove bolesti se gotovo uvek uzimaju oralnim putem, a deluju tako da smanjuju sposobnost nadbubrežne žlezde da proizvodi previše kortizola. Terapiju treba sprovoditi u dogovoru sa veterinarom i ići na redovne preglede da bi se pratilo stanje i nivo hormona. Treba znati da se ova bolest ne može izlečiti, ali se može držati pod kontrolom, tako da pas može da vodi normalan život.

Preventiva
Na pojavu Kušingove bolesti uglavnom utiče stres kod životinje. Stresne situacije se dešavaju svaki dan, ali treba se potruditi i smanjiti izloženost ljubimca ovim situacijama. Polni hormoni testosteron i estrogen bazirani su na kortizolu, pa se preporučuje kastracija, odnosno sterilizacija pasa. To se preporučuje ne samo u cilju smanjenja nivoa kortizola, već i zbog smanjivanja stresa životinje u periodu parenja, estrusa i slično. Kada pas treba da prihvati novog člana porodice ili drugu životinju u svom domu takođe je veoma stresno, pa ga prethodno treba pripremiti za novonastalu situaciju, dokazati mu da njegovo mesto u domu nije ugroženo i smanjiti količinu stresa koji doživljava u tim trenucima. Takođe, održavanje opšte higijene, adekvatna fizička aktivnost i pravilna ishrana podstaći će dobro zdravlje psa i smanjiti svakodnevne stresove.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.