Nemačka ovčarka Luka, pošto je učestvovala u 400 borbenih akcija u Afganistanu gde je u jednoj akciji izgubila prednju levu nogu, uginula je od starosti u svojoj 14. godini. Tužna vest je pogodila sve koji su imali prilike da upoznaju predivnu kuju.
Njen pepeo je položen na Memorijalnom groblju vojnih pasa u Mičigenu. Penzionisani narednik Kris Vilingem je doneo pepeo u pratnji velikog broja prijatelja, veterana i aktivnih marinaca. Mnogo vojnih pasa prodefilovalo je u znak sećanja na Luku, dok su joj veterani poslednji put salutirali u znak zahvalnost za mnoge živote koje je spasla tokom svoje službe.
Pročitajte i ovo: POLICAJAC SVETAC – Čekao da mu jadan pas poveruje da bi ga spasao!
Luka je 6 godina vodila patrole tokom ratova u Iraku i Afganistanu. „Nebrojeno puta mi je spasla život“ priča narednik Kris Vilingem. „Učestvovala je u 400 patrola i kad god je ona bila na čelu, nismo izgubili ni jednog marinca“ – nastavlja Vilingem.
U martu 2012. godine spasla je živote članova patrole tako što je pronašla minu ali je nekoliko trenutaka kasnije ekspodirala sekundarna naprava. Vojnici su bili spašeni ali je Luka bila ranjena. U vojnoj bolnici su morali da joj amputiraju prednju levu nogu.
Pročitajte i ovo: SLAVLJENIK SPASAO JEDAN ŽIVOT – Napustio svoj rođendan da bi spasao psa iz reke
Ali Luka nije izgubila hrabrost i volju za životom. Prilagodila se novim uslovima i postala ambasador vojnih i službenih pasa. Odlikovana je DIKIN- ovom medaljom za hrabrost i požrtvovanje. Ona je bila 30. Pas koji je odlikovan pošto je ovo priznanje ustanovljeno tokom Drugog svetskog rata.
Luka je otišla… Njena hrabrost i odanost su za divljenje. Ali, ne možemo da se ne pitamo: Zašto je uopšte potrebno da se psi obučavaju za ovakve opasne zadatke. Ratove ne počinju i ne vode psi već ljudi. Da li su životi pasa i drugih životinja toliko nebitni da smo spremni da ih stavljamo u situacije u kojima stradaju i bivaju teško povređeni?
Izvor: iheartdogs.com
