Miševi, koji su došlli sa Bliskog istoka i kolonizovali Evropu, najbolji su primer globalizacije. Drugi su mačke.

Ljudi su zahvaljujući “miševima” počeli da gaje mačke, jer je jedini način da se sa njima izborimo bio pronalazak uspešnog “predatora”. Od miša je brža samo mačka.

ZAVEZANA I NA KRATKOM LANCU: Surovi vlasnik je ostavio i otišao u drugi grad!

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:

UBIJENA NAJPOZNATIJA GORILA U UGANDI: Ubicama preti DOŽIVOTNI zatvor!

Miševi su poreklom iz Indije i Avganistana, a to sada naučnici sa sigurnošću mogu da tvrde!

– Kućni miš je prvi i najbolji primer globalizacije kada su okupirali Evropu – kaže Tomas Kući iz Prirodnjačkog muzeja u Parizu.

Čovek je ovu okupaciju prvo tolerisao, a onda je morao da pronađe rešenje, odnosno, brzog predatora. Kučijeva studija koja se bazirala na 829 mišijih zuba iz jugozapadne Azije i jugositočne Evrope i pokazala je da je najstariji miš 40.000, a najmlađi star 3.000 godina.

Prvi kućni miš se uselio kod nas u neolitu. Dakle, naučnici su došli do zaključka da se prvi miš uselio u kuću ljudi 14.500 godina, tokom neolitskog perioda. To se dogodilo na Levantu, pa kako je poljoprivreda napredovala, tako su i kućni miševi pratili ljude. Kućni miš je vezao sudbinu za čoveka, proširio se na Mesopotamiju, 10.800 godine je prešao na Kipar, pa je mic po mic 4.000 godine pre naše ere pokorio čitavu Evropu.

– Prve mačke su stigle u Bugarsku (6,500 godine pre naše ere), pa u Rumuniju i Poljsku – kaže Kuči.

Arheolozi su zahvaljujući DNK utvrdili da je još u neolitu počelo pripitomljavanje divljih mačaka, a prva je došla u Evropu hiljadu godina posle kućnog miša.

Prvi ljubitelji mačaka nisu bili Egipćani, nego Kiprani. Krznena ljubimica se tu baškarila 11,000 godina pre naše ere, što je pet milenijuma pre egipatskih mačkica.

Izvor: Magazin Novosti