I ove godine će oko 60.000 lovačkih pasa biti ubjeno ili napušteno u Španiji. Psi koji se nazivaju „galgosi“ koriste se za lov na zečeve. Galguerosi, kako se zovu lovci imaju veoma surov odnos prema svojim pomoćnicima.

Po završetku svake sezone lova većina lovaca se na najsuroviji način oslobađa ovih pasa. Pored toga što žive u veoma lošim uslovima uglavnom po malim šupama bez vazduha i svetla, bez mogućnosti kretanja i na ivici gladi, oni su potpuno lišeni svake ljudske brige i naklonosti.

Pročitajte i ovu predivnu priču: PRIJATELJSTVO DUGO 37 GODINA! Spasao labuda i od tada su nerazdvojni!

Surovo ih ubijaju na „tradicionalan“ način. Vešaju ih za vrat dozvoljavajući im samo da malo dodiruju tlo zadnjim nogama. Tako ih drže sve dok se jadan pas ne umori i prepusti smrti. To ponekad traje i dva do tri dana! Surova tradicija nalaže još nekoliko ekstremno neljudskih načina ubijanja. Bacanje u napuštene bunare i zatrpavanje zapaljenim drvetom, kamenovanje do smrti, pa čak i spaljivanje živih pasa još su neki od monstruoznih metoda koje primenjuju ovi lovci. Ovi neljudi smatraju da, što psi trpe veće muke, sledeća sezona će biti uspešnija!

Ova pojava je posebno prisutna u oblastima Kastilje, Leona, Ekstremadure i Andalizuje. Radi se o hrtovima koji su poznati po izuzetnoj brzini. Masovno i potpuno nekontrolisano uzgajanje ove rase pasa u Španiji doprinosi da su psi veoma jeftini i da se lovcima isplati održavanje ovakve monstruozne tradicije.

Malobrojni preživeli psi se u Španiji smatraju neprikladnim za kućne ljubimce i uglavnom završavaju u retkim prihvatilištima. Oni koji imaju zaista puno sreće bivaju udomljeni u inostranstvu.

Pogledajte i ovo: PRESTRAŠNO ISKUSTVO! – Pas spašen iz fabrike mesa se oporavlja!

Evropska Unija kojoj pripada i Španija nema precizno zakonodavstvo koje se odnosi na dobrobit pasa, a španske vlasti ne žele da se bave ovim pitanjem na bilo koji način. Čini se da samo masovni međunarodni pritisak može da spase ove predivne pse. Ali, o ovoj surovoj stvarnosti se veoma malo zna.