Neki psi jednostavno ne umeju da se izbore sa tugom i očajem koji ih obuzme kada shvate da su napušteni. Nikome nije lako kada ostane sam, ali Kapone je zbog tuge odustao od života.
Kapone je stafordski terijer koji ima sedam godina. Nije baš imao sreće u životu. U azil je stigao pravo sa ulice. Svima je bilo jasno da ga je neko napustio ali ljudi u azilu su se nadali da će mu ubrzo naći nov dom. Kapone je bio miran, dobar, druželjubiv. Na kraju krajeva, bio je i lep i zdrav.
Pročitajte i ovo: KUJICA je VRIŠTALA jer nije mogla da HRANI SVOJE BEBE!
Dani su prolazili, mnogi psi iz azila su polako odlazili u svoje domove a Kapone je ostao. Nije mu bilo svejedno, ali čini se da mu je bilo drago zbog drugara koji su imali više sreće. I onda, jednog dana, pojavio se čovek koji je želeo baš Kaponea. Kapone je bio oduševljen. Ide u novi dom. Neće više gledati kako drugari odlaze a on ostaje sam i neželjen. Svi su bili srećni i ispratili su ga kada je krenuo u novu porodicu.
Nažalost, sreća je kratko trajala. Desetak dana kasnije, čovek je vratio Kaponea u azil. Rekao je da nije dobro reagovao na psa koji mu je došao u posetu. Plašio se da je Kapone agresivan i da može da izazove neku nesreću. Nije bio spreman da uloži malo strpljenja, truda i više pažnje i bolje upozna Kaponea i da ispravi neke stvari koje su mu smetale. Kapone nije kriv, nije rođen zao, nije to radio jer želi nekoga da povredi… sve su to posledice uslova u kojima ga je neko držao i ko nije znao, ili nije hteo da mu pruži negu i ljubav kakvu zaslužuje.
Kapone je po povratku u azil bio zbunjen. Nije mu bilo jasno šta se dogodilo. Zašto je ponovo sam, na tom mestu iz kog je jedva čekao da ode. I ponovo su počeli da teku tužni dani. Drugari koje je upoznao su odlazili, a njega su svi zaobilazili. Priča o njegovom postupku se proširila, preuveličana i zalepljena za njega kao prokletstvo. Uzalud su ljudi iz azila objašnjavali svakome da se sa Kaponeom radilo, da ne pokazuje nikakvu agresivnost… Sve je bilo uzaludno.
Pročitajte i ovo: NAJSREĆNIJI TRENUTAK U ŽIVOTU! Ponovni susret posle posle 120 dana u azilu!
Kapone je počeo da misli kako se za njega neće naći niko kome bi on pružio ljubav i odanost od koje je ceo bio sačinjen. I kao da je doneo odluku: ako takva osoba ne postoji – ni on ne treba da postoji. Prestao je da jede, da uzima vodu. Dani su prolazili a on nije odustajao od svoje odluke da ode sa ovog sveta za koji je bio siguran da ga ne želi. Uskoro je postao slab, ljudi koji su brinuli o njemu više nisu znali šta da rade sa tim očajem i takvom strašnom odlukom.
Ponovo su ga oglasili za udomljavanje i opisali njegovu sudbinu. Čudo se dogodilo. Jedan mladi bračni par je video objavu i odlučio da pomogne. Usvojili su Kaponea i on danas ima dom kakav je zasluživao. Dobio je ljubav i pažnju a njegovi novi roditelji kažu da nikada nije napravio ništa što bi učinilo da se pokaju što su ga uzeli.
Izvor: pastmedia.ru
