Kada pogledamo životinjski svet možemo veoma lako uvideti koliko je sličan nama. U njemu takođe postoji hijerarhija i borba za vlast, naravno, to ne izgleda baš kao kod ljudi, ali opet ima i mnogo sličnosti. Postoje neverovatne paralele između političkog sveta ljudi i šimpanza, piše BBC na srpskom.
Profesor Džejms Tilej je posmatrao šta možemo da naučimo o politici, posmatrajući borbu za moć unutar grupe šimpanza.
Zadobijte prijatelje, ali još više neprijatelje
Šimpanze vode politiku unutar svoje „zajednice“ tako što prave međusobne saveze. Udružuju se i grupišu. Uključuju u svoju borbu sve prijatelje, ali još više neprijatelje. Podilaze im i nastoje da ih zadobiju. Većina njihovih saveza se zasniva na okolnostima, a ne na prijateljstvu, kaže Tilej.
Za savez izaberite slabijeg, a ne jačeg
Šimpanze prave minimalne, ali pobedničke koalicije. Ovo znači da su one spremne da se udruže sa dve slabe šimpanze i da se drže zajedno protiv snažnijeg saveza. Ovo se događa zato što jači ne prihvataju slabije.
POGLEDAJTE OVO NESEBIČNO PRIJATELJSTVO: Pas brine o spasenoj bebi šimpanze!
Mada tvrdnje imaju smisla. Razmišljajmo ovako – ako se udružim sa slabijim, podelom plena će mi biti bolje nego da se združim sa jačim.
Kada me se plaše dobro je, ali ako me vole još je bolje
Vođe šimpanzi mogu da budu i strašni i da vladaju strahom. Takva vladavina ne traje dugo.
Ako neka šimpanza želi da bude uspešan vođa među drugima svoje vrste, trebalo bi da stekne podršku za tu poziciju. Idealna pozicija je kombinacija nežnosti i čvrste ruke smatra profesor Tilej.
Poželjno je da podelite dobra sa drugima
Najduže vladaju vođe koje mogu da prikupe dovoljno hrane, vode i ostale potrepštine i da ih koriste za kupovinu podrške drugih šimpanzi.
U BBC radio programu „Analiza: Politika primata“, govorilo se o predvodniku grupe šimpanza koji je vladao više od 12 godina tako što je delio meso ukradeno od lovaca.
Pročitajte kako PSI čuvaju bebu šimpanzu, kojoj je mama umrla na porođaju!
Spoljne pretnje su dobre za nastavak vladavine
U slučaju spoljašnje pretnje, grupe primata se udružuju i zaboravljaju na unutrašnje borbe. Zanimljivo je da nema mnogo dokaza da se namerni diverzantski ratovi odvijaju identično i kod ljudi, osim ako ne postoji velika neočekivana pretnja.
Posle ovog istraživanja se postavlja pitanje samo – ko je primat – ljudi ili šimpanze?
