Naslovna VESTI PONOVO SA NAMA: Veliki povratak dabrova u Srbiju posle više od 100...

PONOVO SA NAMA: Veliki povratak dabrova u Srbiju posle više od 100 godina!

0

Ovo su primerci najvećeg glodara severne hemisfere uočeni u Ritopeku, dok su tragovi njegovog „rada” na deblima dokumentovani fotografijama.

Zovu ih „arhitektama eko-sistema”, „inženjerima u životinjskom carstvu”, a sa naših prostora gotovo potpuno su nestali sedamdesetih godina pretprošlog veka. Dabrovi. Sada, još stidljivo, ovi vrsni „graditelji” brana ponovo se vraćaju u prestonicu. Primećeni su u okolini grada, a ima ih i na Savi i na Dunavu, a u Srbiji i na Drini, Velikoj Moravi, Jadru, Tamnavi, Tisi, Begeju, Tamišu i kanalima koji gravitiraju ovim rekama. Najjužnija tačka do koje su doplivali je Velika Morava kod Velike Plane.

KUPILI SU ŠTENE A ONO JE POSLE 12 SATI UGINULO! Otac otkrio STRAŠNU PREVARU!

Članovi fejsbuk grupe „Divlji Beograd” otkrili su njihove tragove nedavno u Ritopeku i Krnjači.

– Naš član snimio je dabra u Ritopeku u junu, a imamo i nedavne fotografije iz Krnjače gde se vide oborena stabla. Po ugrizima ostavljenim na deblima, primetno je da su ih napravili dabrovi. Ovo je izuzetan korak kada je reč o njihovom povratku na ove prostore jer je, prema nekim navodima, poslednji primerak u našoj zemlji primećen 1900. godine kod Pančeva. Situacija, nažalost, nije bolja ni u drugim zemljama evropskog kontinenta. Primera radi, u Velikoj Britaniji ih nema oko 400 godina – objašnjava Milja Vuković, administratorka fejsbuk stranice „Divlji Beograd”.

U ZEMLJU BI PROPAO DA MOŽE! Pas polomio ventilator – a kada je došao vlasnik… (VIDEO)

Reč je o evroazijskom dabru. Mnogi smatraju da je dabru svojstveno samo da pravi brane i pregrađuje reke ali to nije potpuna istina.

– Dabrovi prave brane samo onda kada nemaju dovoljno dubine za plivanje u reci u kojoj žive. Ta dubina im služi da zarone u slučaju da ih neprijatelj napadne i da se uspešno sakriju u neku od rupa u priobalju. Zbog toga se oni i nazivaju inženjerskom vrstom jer uspevaju da okolinu prilagode svojim potrebama. Dabrovi žive porodično. Mužjak i ženka do kraja života ostaju zajedno. Partner se menja samo ako neko iz para ugine. U porodici se živi generacijski. Majka, otac i mladi iz dva okota, jer tek posle dve godine mladunci napuštaju dom. Ženka jednom godišnje rađa žive mlade i u jednom okotu bude po dva, tri mladunca. U gradnji brane učestvuju svi – i roditelji, ali i mladunci. Stariji, jer su jači, obaraju stabla, dok mladunci dovlače manje grančice – priča prof. Duško Ćirović za Politika.rs

PONOVO SA NAMA: Veliki povratak dabrova u Srbiju posle više od 100 godina!

Mnogi dabrove doživljavaju kao štetočine, kao životinje koje prave prepreke na rekama i uništavaju stabla.

– Dabrovi mogu da izazovu neke ekonomske štete, recimo da iseku topole koje se uzgajaju radi proizvodnje, pregrade neke rečice, ali se to ne može porediti sa onim što ove životinje doprinose životnoj sredini. One pomažu i razvoj drugih vrsta u takozvanim vlažnim eko-sistemima. Dabar je, inače, najveći glodar severne hemisfere. Strogo je zaštićena vrsta zbog čega je za njihovo uništavanje i uznemiravanje predviđena visoka novčana, a u nekim slučajevima i zatvorska gazna – kaže Ćirović.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:

IZVOR: Politika.rs   FOTO: unsplash

DA LI VAŠ PAS IDE SA VAMA U WC?: Evo i zašto to radi (VIDEO)

*Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta i grafičkih segemenata bez prethodne saglasnosti autora.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.