Mnogi ne razumeju koliko je teško živeti sam na ulici. Nemati hrane, vode, sklonište… nemati nekoga koga ćete voleti, nekoga ko će vas voleti… Mnogo gori su oni koji one koji nisu imali sreće u život dodatno muče pa čak i koriste kao pokretne mete za iživljavanje i vežbanje svojih surovih lovačkih „veština“. Nekada smo verovali da postoje lovci i „lovci“ ali posle ove priče… Razmislite sami, jer ovaj pas je samim čudom preživeo krvavi pir lovaca.
Priča o Fenixu počinje u jesen 2021. godine kada ga je neko izbacio i z automobila i ostavio na parkingu u mestu Kalesija. Nekoliko dana je zbunjen i nesnađen pokušavao da se priključi grupi uličnih pasa. Jednog dana, nepoverljivi psi su prihvatili još jednu jadnu dušu i Fenix je dobio novu porodicu. Ljudi koji su radili u okolini su ove nesrećnike hranili i dozvoljavali da se sklone kada su vremenske neprilike bile posebno teške.
Pročitajte i ovo: TEŽAK VIKEND – Pas Koda spasao dve osobe za tri dana!
Feniks je imao sreće da ga ponovo neko pomiluje i da ne bude grub. Posebno pažljiv je bio jedan čuvar u hipermarketu Robot gde se ova pseća porodica smestila. Aldin je svako veče donosio hranu psima sve do jednog dana kada se dogodio stravičan događaj.
Krajem februara ove godine, u rano jutro, na parkingu Robota se pojavila grupa ljudi u narandžastim prslucima naoružana do zuba. Bili su to lovci i čim su primetili pse počeli su da pucaju na njih. Fenix je imao sreće. Psi koji su bili najbliži lovcima bili su pogođeni. Mnogi su usmrćeni odmah dok su drugi bili ranjeni i ostali da leže u lokvama krvi na asfaltu. Krici bola su odzvanjali parkingom ali lovcima to nije bilo dovoljno. Iako je Aldin pokušao uzvicima da ih zaustavi i spreči pokolj lovci su prilazili povređenim i ranjenim psima i hladnokrvno pucali u njih i ubijali ih. Potom su raskomadana tela pokupili, pobacali u prikolicu i odvezli u nepoznatom pravcu…
Pročitajte i ovo: DA NE POVERUJEŠ – Žena 173 puta pucala u svoje pse!
Fenix je imao sreće… Ali to nije potpuno tačno. U strahu, čim je začuo prvi smrtonosni plotun počeo je da beži ka obližnjem šumarku. U magnovenju je primetio da lovci i dalje pucaju za njim ali on je bio brži. Kada je našao zaklon, pao je od iznemoglosti ali i rane koju je zadobio. Fenixa je metak pogodio u vilicu. Krvario je obilno i usta su mu bila puna krvi. Kada je pala noć, izvukao se iz skrovišta i krenuo ponovo ka Robotu. Tamo je bila osoba kojoj je verovao. Tamo je bio Aldin koji ih je sve voleo.
Aldin je pronašao Fenixa u užasnom stanju. Dao mu je vodu i hranu ali nije primetio stravičnu ranu. Zbog bolova, Fenix nije mogao da jede. Zbog straha od lovaca ponovo je pobegao u svoje skrovište. Aldin je pokrenuo potragu za psom koji više nije verovao ljudima. Dva dana kasnije, kada se Fenix ponovo pojavio na parkingu, Aldin je uspeo da ga uhvati i odvede kod veterinara.
Fenixova glava je bila prepuna sačme. Obavljena je hitna operacija i Fenix se uspešno oporavio. Ali, čekala ga je ponovo ulica. Čekali su ga surovi, obesni, bahati neljudi koji n znaju za milost, čovečnost, čast… Čekali su ga samoća, neizvesnost, beznađe. Srećom, pojavila se žena dobrog srca koja mu je pružila privremen dom. Sad Fenix čeka pravi dom. Fenix želi samo da živi, da voli i bude voljen.
Protiv lovaca je podneta prijava. Nadamo se da će biti osuđeni jer ni jedno živo biće ne zaslužuje da bude ubijeno na ovako okrutan i nečovečan način.
