Nedavno objavljen video snimak iz Mladenovca u okolini Beograda svedoči o stravičnoj stvarnosti koja nas okružuje. Na snimku se vidi grupa pasa koja je bukvalno rastrgnula jednog psa.
Snimak je više nego uznemirujuć za svakoga. Posebno za ljubitelje pasa i životinja. Nažalost, ovo nije jedina ili retka surova situacija koja se dešava na našim ulicama. Ovaj slučaj je dokumentovan, ali bezbroj ih se dešava svakodnevno.
Pročitajte i ovo: SLUČAJNI SPASILAC – Prolaznik spasao psa koji je padao sa 9. sprata
U objavi koja prati video stoji: „Pomislio bih, čovek negde u Aziji, ali nije već iznad Drapšinskog semafora na putu za selo Mladenovac čopor pasa raskida i davi drugog psa koji verovatno nije iz tog čopora ili je nečiji pas iz dvorišta ŠTA DA JE DETE IZAŠLO NA ULICU”
Objava je izazvala veliki broj komentara i reakcija. Veliki broj njih izražava zgražavanje, strah, navodi druge slične primere, predlaže neka rešenja… Ono što nas je zabrinulo je manji broj komentara koji ukazuju na uzroke koji dovode do ovakvih situacija. Čini se da najveći broj nas još uvek nije svestan da najveću krivicu za ovakve scene snosimo baš mi ljudi.
Koliko god da psima pripisujemo mnoge dobre osobine zaboravljamo da se i oni ponašaju u skladu sa nekim bazičnim obrascima koji su karakteristični za sva živa bića. Instikti preživljavanja i produžetka vrste su neumoljivi. Potpuno je razumljivo da će svako živo biće učiniti sve da sebi obezbedi hranu, vodu prostor za život. Isto tako, želi da obezbedi potomstvo koje će produžiti postojanje vrste. Čini se da zaboravljamo da su psi društvena bića i da je za njih normalno da se udružuju i stvaraju čopore koji ih čine jačima i sposobnijima da opstanu u okolnostima u kojima se nalaze.
I tu nastaje nerazumevanje i problem kome često svedočimo. Grupe uličnih pasa tumaraju teritorijom koju su „osvojili“, često je brane od drugih pasa (uličnih i vlasničnih), ljude vide kao neprijatelje koji im ugrožavaju prostor i život čak i kada to to ljudi ne rade. Agresivna odbrana životnog prostora gradira od pretećeg odbijanja da se sklone, lajanja, režanja pa sve i do napada na životinje i ljude. Tačno je da su deca najugroženija.
Pročitajte i ovo: Spasao život MEČETU – preti mu kazna ZATVOROM!
Ali kako je došlo do toga? Kako je došlo do toga da se ti psi nađu na ulici? Da nemaju svoj „čopor“ u ljudskoj porodici, da im životni prostor postane nekoliko ulica a ne dvorište ili dom sa ljudima? Odgovor je jednostavan. Mi ljudi smo učinili da dođe do toga. Mi smo uzeli štene misleći da smo spremni da brinemo o njemu a onda shvatili da to ne umemo. Tada smo ga izbacili na ulicu. Mi ljudi nismo sterilisali svoje pse. Kada se slučajno ili namerno rodilo leglo nismo bilili spremni da ih zadržimo, ponudimo na usvajanje, već smo ih ostavili na ulici. Mi ljudi smo i dalje spremniji da kupimo psa od odgajivača umesto da udomimo uličnog psa ili iz azila, i tako smanjimo broj onih koji moraju da se bore za život. Dakle, mi ljudi smo najveći krvici za ovakvu situaciju.
Dok sve ovo ne shvatimo, ne suočimo se sa svojom odgovornošću, ne promenimo svoje ponašanje, navike i zablude bićemo svedoci ovakvih stravičnih događaja. Dosta je zgražavanja, dosta je coktanja i mržnje. Ovo je pitanje znanja, razumevanja i ljubavi. Prestanimo da činimo ili ne činimo sve ono što dovodi do ovakve stravične stvarnosti.
Izvor: Facebook Mladenovačke vesti
