Početak života mladog Konga, rase border koli bio je ispunjen nesrećom. Kao štene staro svega nekoliko meseci ostavljen je u jednom prihvatilištu u Oklahomi.
Kada je Kong primljen, svi su bili šokirani njegovim stanjem. Gotovo da nije imao dlake na telu zbog kođnog oboljenja koje veoma dugo nije lečeno. Koža mu je bila gotovo ispečena. Crveni pečati i brojne rane od kojih su mnoge već bile inficirane izazivali su nesnosan svrab i bol.
Pročitajte i ovo: PRVI PUT OSETILI NEŽNOST – Prestravljeni psi ne veruju da žena ne želi da ih UDARI.
Nesrećni Kong je prebačen u drugo prihvatilište u Teksasu. Ime mu je promenjeno u #387 kako bi bio objavljen na web stranici prihvatilišta. Ovde je započeto dugotrajno lečenje i najzad se ovaj jadničak potpuno oporavio. Nažalost, posledice dugotrajnog zanemarivanja su ostale. #387 je uglavnom bio tužan, depresivan i dalje nepoverljiv prema ljudima.
Kertis Hartsel je već duže vreme razmišljao o tome da usvoji psa i da ima ljubimca. Međutim, bio je dovoljno odgovoran da je stalno razmišljao o tome da li je sposoban da preuzme takvu obavezu. Imao je posao koji je podrazumevao puno radno vreme i plašio se da neće moći da se dovoljno posveti ljubimcu.
Kada je vidieo fotografiju #387, odmah se zaljubio. A onda, ponovo se javila sumnja. Srećom, osećaj da je baš #387 pas kome je on potreban bio je presudan. Shvatio je da će sve biti u redu ukoliko uzme #387. Podneo je prijavu za usvojenje.
Pročitajte i ovo: UMIRALI RAZDVOJENI! Medicinske sestre prekršile pravila i DOGODILO SE ČUDO!
Posle nekoliko razgovora i posete radnika iz prihvatilišta Kertisovom domu kako bi se uverili da će pas biti smešten u adekvatne uslove došao je trenutak da se upozna sa #387. „Dali su mi njegov povodac… Stao sam ispred njega i dao mu novo ime i pitao ga da li želi da pođe sa mnom kući“, rekao je Hartsel. „ZIB, zvaću te ZIB. Da li ti se to sviđa? Kako bi bilo da pođeš sa mnom kući, ZIB?’ Sedeo je ispred mene, pogledao me u oči, a zatim me zagrlio i pognuo glavu. Bilo je divno; Nikada neću zaboraviti taj trenutak.”
ZIB i Kertis su se prepoznali pri prvom susretu. Od tog trenutka ZIB se potpuno promenio. Više nije bio tužan i depresivan. Sada živi sa svojim novim prijateljem i jedino što stalno traži to su zagrljaji i mašenje. Kertis ne može da odoli tom zahtevu i vežinu vremena provode zagrljeni. ZIBU je to potrebno da bi zaboravio težak život pre Kertisa. Kertis kaže: „To je OK… Kako bih mogao da mu to odbijem?“
Izvor: 3milliondogs.com
