Svakog dana na ulicama, smetlištima, raznim deponijama i zabačenim livadama umire stotine pasa i mačaka. Umiru jer su odbačeni, napušteni, neželjeni… Umiru u mukama, sami, u bolu… Umiru jer im ljudi nisu dali šansu da žive.
Takav je bio i Biberče. Ljudi iz organizacije Napuštene Životinje Valjevo, danas se sećaju šteneta koje nikome ništa nije skrivilo, a kome se život završio ubrzo pošto je i počeo. 5 godina je prošlo od kada je neko ostavio osam štenaca na keju Kolubare. Bačeni su jer su se tu okupljali drugi ulični psi koji su tu dobijali bar hranu. Neko je mislio da je to dobra ideja. Nema odgovornosti, nije ih podavio, tu će preživeti, neko će ih hraniti, a možda i uzeti…
Pročitajte i ovo: POKUŠALI SU NEMOGUĆE – Iznemogao, star i slep pas pronađen na samrti.
Ali nije razmišljao da je neko od mnogobrojniš štenaca možda zaražen opasnim virusom, da će bebe tek odvojene od majčine sise biti meta velikih, odraslih pasa, neodgovornih ljudi, nevaspitane dece. Biberče se uklopio u zajednicu beskućnika. Malo, pomalo je napredovao. Trčkarao je između ostalih kuja sa štencima, tražio i ponekad dobijao zaštitu ženki koje ne znaju da prave razliku. Beba je beba i o njoj se mora voditi računa. Nije bitno čija je.
Jedna ženka mu je bila posebno draga. I ona je njega volela. Biberčetov pogled poverenja sve govori. Želeo je da uči, da postane pas kojim će se njegova pomajka ponositi. Ona se tu našla jednog dana jer je vlasnik odlučio da mu više ne treba. Mođda ju je izbacio, možda se izgubila… nikada je nije potražio. Biberče je bio neplanirana dodatna obaveza za kuju koja se i sama snalazila. Ali on nije odustala od šteneta koje niko nije želeo. Oboje su u nekom drugom svetu, u nekom drugom životu mogli da žive u pravim domovima, da imaju ljude i porodicu koji ih vole i koje oni obožavaju. Da se u nekom trenutku sretnu i zajedno igraju, jure i zabavljaju.
Pročitajte i ovo: MAMA GA JE NAPUSTILA ali je dobio NOVU PORODICU!
Ali to se nije dogodilo. Biberče je dobio parvo virus. Smrtonosna bolest za one koje niko ne brine ga je odnela. Kujica je opet ostala sama da bi bila odvedena u azil. Tu je završila svoj život. Opet sama, bez Biberčeta koji joj je bio dete koje nikada nije imala i koje joj je oduzeto jer su ljudi imali preča posla. Možda je u nekom trenutku zaboravila Biberče u svoj muci koja ju je snašla. Ali mi ne verujemo u to. Psi nisu kao mi, ljudi. Psi su bolji od ljudi. Psi ne zaboravljaju, ne znaju za izdaju, ne umeju da mrze.
Ljudi iz organizacije Napuštene Životinje Valjevo danas se sećaju Biberčeta. Podsećaju nas sve one koji žive kao što je nekada živeo Biberče. Njegova kratka životna priča je stravična opomena ljudima da dobro razmisle pre nego što odbace, napuste, osude na težak i bolan život, pa čak i na smrt najnevinija bića na svetu. Biberče je na boljem mestu, sigurno sa kujicom koja mu nije bila prirodna mama ali ga je prigrlila kao prava majka.
Izvor: Napuštene Životinje Valjevo – informativna stranica
