– Da volimo životinje, da dajemo poslednje atome snage zbog njih, da im se svi svim srcem predamo, svemu tome nas je naučio on. Meda, labrador retriver, koji je u porodicu Miljević zalutao 20. decembra 2013. godine, ovako priču za Petface započinje Andrea.
Priča nas vraća unazad, kada je u porodicu Miljević, kao poklon u kutiji stiglo „preslatko debelo kuče“.
– Mama je odmah i izričito rekla NE. Čvrsto je obećala da se o njemu neće brinuti. Da ga neće voditi kod veterinara, niti da ga kupa, hrani, apsolutno ništa. Tako je Meda dobio svoju kučicu u garaži, u kuću nije smeo. Od maminog čvrstog NE, za samo nekoliko dana dobili smo MILJENIKA PORODICE, treće dete mame Marije, kroz smeh se priseća Andrea.
Pročitajte još:
POMOZI I TI: Tanja iz Jagodine PRODAJE STAN kako bi spasila psu život!
Tako je mama Marija počela da brine o Medi bolje nego o sebi. Svakodnevne šetnje, briga o hrani. Svaku njegovu ogrebotinu i ranu je izlečila. Svako crvenilo mazala. Čuva ga kao malo vode na dlanu.
– Tata je Medina žrtva…nebitno šta radi, kada Meda dođe sa igračkom ili ga samo pogleda svojim očima, tata sve mora da ostavi kako bi jurio Medu da mu uzme igračku ili ga po treći put izvodio napolje. Jjer Meda najviše od svega voli ŠETNJU! Brat Saša je tu da se mazi, da ga voli i ponekad da ga prekori. Jutarnju kafu pije u fotelji sa Medom u krilu, prepričav Andrea.
A za nju, Meda je SVE! Kako voli da kaže – uzeli su deo njenog srca i da je od njega nastao on.
Pročitajte još:
Posvećenost OVOG čoveka svom PSU PALAPLEGIČARU je sve što MORATE videti DANAS! (VIDEO)
– Za moju porodicu pas nije kućni ljubimac već deo porodice. Ravnopravni član. Pas je dete. Ljubav. On je moj prvi dodir za dobro jutro, poslednji poljubac za laku noć. On je dokazao sve ono što oduvek pričaju – niko te neće nikada voleti kao pas. A i ja njega volim najviše na svetu, kaže Andrea!
Došao je i dan kada je Andrea zasnovala svoju porodicu. Kaže, nije imala srca da povede Medu sa sobom, jer bi porodična kuća bila suviše tužna i tiha bez njega. Srećom nisu puno udaljeni, pa su skoro stalno zajedno.
– Jedna od najvažnijih stvari kojoj nas je Meda naučio je da volimo životinje! Da ih gledamo kao osobe, da budemo saosećajni, da pružimo ruku. Hranimo pse na ulici, pomažemo napuštenim psima i to ćemo uvek raditi. Moj muž David i ja danas živimo sa 6 usvojenih pasa sa ulice… Zdravka, Atina, Lena, Srna, Sofija i Meda senior – svi spašeni sa ulice. Lečeni od raznih bolesti, oporavljeni od strahova. Svi sterilisani, zdravi i srećni. Svi su različiti a sve ih spaja isti dom i neizmera ljubav koju nam pružaju. Nekada je teško brinuti o toliko pasa, ali na kraju dana kada vam jedan od njih skoči u krilo i pogleda vas svojim očima, shvatite da je sve vredelo, za kraj našeg razgovora kaže Andrea.
U prilogu ove divne i inspirušuće priče, dajemo vam i fotografije, a koliko samo ljubavi na njima ima – prosudite sami! (klikni na sliku za uvećanje)
