Vožnja automobilom sa svojim psom može biti veliko zadovoljstvo jer tako možete promeniti okolinu u kojoj se obično šetate i družite. Međutim, ovakva zajednička aktivnost, bez obzira da li psa prevozite do veterinara, posetu prijateljima na drugom kraju grada ili na duži odmor nosi i neke rizike. Postoje pravila kojih se treba pridržavati kako bi bilo koja vožnja automobilom sa ljubimcem bila bezbedna kako za njega tako i za vas i ostale saputnike. Prvo pravilo glasi: NIKADA NE OSTAVLJAJTE PSA ZATVORENOG U AUTOMOBILU
Ovo pravilo se naročito odnosi na letnji period. Ostavljanje psa u parkiranom vozilu u hladu, sa poluotvorenim prozorom i uključenom klimom nikako ne znači da pas neće doživeti toplotni udar. Morate znati da se temperatura u kabini parkiranog automobila u prvih 10-15 minuta povećava čak za 20-30 stepeni Celzijusa. Pogledajte ovu ilustraciju i sve će vam biti jasno.
Posle samo 15 minuta provedenih u automobilu na suncu pas će početi da pokazuje simptome toplotnog udara. Velika žeđ, ubrzano disanje, vrtoglavica, povraćanje, proliv, malaksalost pa čak i nesvestica ili epi napadi, samo su neki od znakova da treba potražiti pomoć veterinara. Detaljnije o toplotnom udaru kod pasa i kako postupati u takvim slučajevima pročitajte ovde.
Slična situacija ali sa pojavom hipotermije, tj pada telesne temperature se može dogoditi ako psa ostavite u automobilu tokom zimskog perioda. Normalana telesna temperatura psa je 39 stepeni celzijusa pa pad ove temperature takođe izaziva brojne probleme. Plitko disanje, drhtavica, usporen puls, letargija pa čak i pojava promrzlina znaci su da odmah potražite pomoć veterinara. Hipotermija utiče na rad srca i nervnog sistema pa može dovesti i do smrti.
Drugi razlog zbog kojeg ne treba ostavljati psa samog u automobilu je i potencijalna šteta koju može da napravi. Ljubimcu će, u tako malom i ograničenom prostoru posle izvesnog vremena biti dosadno.Počeće da istražuje, pa će prvo nastradati vaše nepričvrćene stvari kao što su torbice, futrole za naočare, različiti papiri i slično. Ako toga svega nema, zadovoljiće se grickanjem patosnica, naslona pa čak i samih sedišta. O eventualnoj potrebi da upravo tada obavi fiziološke potrebe ne treba ni govoriti.
