Ovo je priča o Grofu, psu koji je uspeh, ali možda i neuspeh. Kao beba je oboleo od nervnog štenećaka, a sada ima i epi napade. Svi su za njega govorili da treba da se uspava, ali postojao je neko ko nije želeo da odustane od njega.
PROČITAJTE I:
POLOMLJENA NOGA, REBRA, BAČEN U SMEĆE, tako su se prema njemu ophodili!
-Grof, jedan od mojih najvećih uspeha, ili neuspeha, nisam više sigurna. Kao bebiron oboleo od nervnog stenećaka, iako su me savetovali da ga uspavam, nazivali monstrumom što mučim i njega i sebe. Grof je uglavnom dobro jeo, i meni je to bio dovoljan znak da želi da živi, napisano je na Fejsbuk stranici Udruženja Zoi iz Busija.
Četrdeset dva dana je Grof pored vidnih i jakih tremora, plakao 24 sata dnevno. Osoba koja ga je negovala, ne zna koliko je spavala, ali zna da je on spavao manje.
-Pričala sam mu u tim besanim noćima da mora da živi, da će biti bolje i da će mi jednog dana slati sličice: „Grof nasmejan u svom domu“. I izborili smo se, i on i ja. Danas spavamo dobro, on i bolje od mene, ali ne stižu meni njegove sličice, niti je Grof nasmejan u svom domu. Ne želim, ali gubim nadu, da u Srbiji postoji Grofova porodica, da postoji neko sa dovoljno velikim srcem i u njemu malko mesta za njega, stoji na stranici Udruženja Zoi.
Danas Grof ima oko 3 godine, u međuvremenu je imao nekoliko epi napada, ima 20 kilograma. Kao sećanje na ružne dane ostao je tremor zadnjih nogu, normalno funkcioniše i osim lekova (kepra 250 mg i fenobarbiton) nema posebnih potreba. Vakcinisan protiv zaraznih bolesti, kastriran, ne buni se čak ni kad mu se stavi povodac.
Sve što mu treba je ljubav i briga o njemu, ali izgleda da nikoga na svetu nema ko bi mogao da mu pruži tako nešto 🙁
