-Sve oko pasa o kojima brine Udruženje Zoi, obavljam ja. Kompletna briga o više od 20 pasa koji su kod nas, u našoj porodičnoj kući, dvorištu, plus briga oko plaćanja smeštaja za još toliko pasa, kao i sve što je za njih potrebno (veterinar, prevoz), govori za Petface Svetlana Kovačević iz beogradskog naselja Busije.
Ona navodi da nema nikakvu fizičku pomoć, a udruženje nema volontere iako je apel za njima na Fejsbuk stranici držala mesecima. Niko se nije odazvao ovim pozivima.
-Od trenutka preuzimanja do udomljavanja (na koje neki psi čekaju više godina, potpuno zaboravljeni) pas je moja briga i moja odgovornost. Jedinu pomoć imam u sinu, da ode i preuzme nešto ili slično. U poslednje vreme se uključuje malo oko marketinga, kaže Svetlana.
PROČITAJTE I:
POLOMLJENA NOGA, REBRA, BAČEN U SMEĆE, tako su se prema njemu ophodili!
Ovo udruženje se finansira iz donacija dobrih ljudi, a kako navodi naša sagovornica, na apele za pomoć se odazivaju uvek isti, mali krug ljudi. Takođe, finansiraju se i od sopstvenih zarada.
-Naravno da su finansije najveći problem, jer valjana briga i nega 49 pasa mnogo košta. Godinu 2018, želimo, ja pogotovo, što pre da zaboravimo. Uspomene na četiri psa koja smo izgubili u toj godini, naravno, nosimo sa sobom, sve ostalo neka ostane tamo. S obzirom na to da sam u udruženju, praktično sama, mislim da preko 50 spasenih pasa u prošloj godini nije malo, ocenjuje Svetlana.
Bilo je svega, dva psa sa leptospirozom, od ta dva jedan ima i srčanog crva. Dva šteneta sa polomljenom kičmom.
-Još četiri psa sa srčanim crvom. Jedan pas je izvađen iz pansiona u užasnom stanju, pa dva šteneta sa teškim oblikom demodeksa. Cela legla, gljivice, ne znam ni sama koliko sterilizacija, ističe Svetlana.
Pravi dokaz da ljubav prevazilazi najveća iskušenja i napore. Ova žena je jedna, ali celo udruženje. Gotovo samostalno se, u maloj sredini bori za životinje i istrajava u svojim naporima.
