Koliko puta ste naišli na štence ili mačiće pored kontejnera, negde nasred prometne ulice. Koliko često ste prošli pored mršavog psa sa najtužnijim pogledom… Koliko često vidite da neko šutne psa u prolazu… Koliko često vidite otrovane, zgažene i upucane mačke i pse na ulici. Koliko često prođete dalje i ostavite da se s tim nosi neko drugi?

Tu svakodnevicu najradije brišemo sa zidova i profila, preskačemo na portalima jer je to nešto što nam ne treba u dnevnoj zbrci informacija i situacija kroz koje prolazimo.

Ugledao je psa u UŽARENOM AUTOMOBILU i učinio sve da ga spasi!

Problem uličnih životinja u Crnoj Gori je veliki i poput začaranog kruga stoji u istom mestu a oni koji i izađu iz njega, izlaze uglavnom kao žrtve nečijeg nemara i nedostatka sluha određenih institucija. Kažu, na ulicama nikad nije bilo više lutalica koje jedni hrane i brinu o njima a drugi zlostavljaju na dnevnoj bazi. Ionako mali broj azila, prepuni su pasa koji u tim uslovima nisu najsrećniji. Građani često preuzimaju rešavanje problema u svoje ruke, njihovim zbrinjavanjem i brigom koja ih često košta jako puno.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:

Žena koja se bavi zbrinjavanjem životinja rešila je da priupita određene institucije gde je otišlo 100.000 evra koje su bile namenjene za zaštitu dobrobiti životinja. Prosto, pita se gde su i kakvi su to efekti uloženog novca?

“Za 2018. podeljeno je 70.000 evra. Za 2019. preko 100.000 evra. Znači novca ima. Ocenjuju se i vrednuju projekti, a ne korist koju će imati ugroženi psi i mačke. Problem je i ograničeno trajanje projekta ako je novac uložen u podizanje objekata. Šta sa tim objektima kada istekne zvanični period korišćenja? Uprava koja je pokrovitelj ovakvog finansiranja mora naći način da izmeri efekte ovako uloženog novca. Postoje situacije kada pas ili mačka budu u stanju hitnog zbrinjavanja ali nijedna od ovih NVO “ne može” da preuzme brigu zato što se takav slučaj ne uklapa u projektni zadatak. Nažalost, mnogo je nelogičnosti u ovakvoj raspodeli novčanih sredstava – navodi Milena Zoranović, žiteljka Bara.

Milena, ogorčena na “ignorisanje” nastavlja svoju priču i kaže:

“Jedna od rubrika koja se popunjava je i pitanje gde može da se nađe i finansijski izveštaj. Svi obično navode svoju stranicu ili sajt. Ja nigde i nikad nisam pročitala da je to iko objavio. Nema podataka kojim psima se pomoglo  i u čemu se ogledala ta pomoć. Znači nemoguće je kontrolisati stvarno, namensko trošenje novca, čak i kada su ciljevi samog projekta jasno vidljivi.”

Ona se ograđuje i iznosi podatke o tome kakva je konkretno situacija u Baru, mestu u kojem živi.

SA TEŠKIM TUMOROM u Bačkoj Topoli živela je sama, ŠUTIRALI SU JE I MALTRETIRALI!

“Konkretno za Bar… Situacija je užasna… Sve moramo da plaćamo. Pansione, veterinarske usluge i intervencije… Sve se svelo na svakodnevno trošenje novca!”

Situacija ni najmanje nije naivna, a borba je svakodnevna. Hoće li neko odgovoriti Mileni, i hoće li se situacija popraviti? Iskreno se nadamo da za sva prihvatilišta i azile dolaze neki bolji dani.