Koliko vam je poznat termin zooterapija, koja se takođe naziva i „terapija uz pomoć životinja“? To je relativno nova praksa, ali sve više prihvaćena širom sveta.
Kako je nastala zooterapija?
Iako ovakva praksa postoji još od postanka vremena, prvi pomen ovakvog vida lečenja (pod nazivom pet therapy) datira iz XVIII veka, u dokumentima jedne klinike iz Engleske. Od tada je sve rasprostranjenija u celom svetu.
Šta je zapravo zooterapija?
Zooterapija ne podrazumeva izlečenje konkretne bolesti, hendikepa ili nekog drugog zdravstvenog problema, već poboljšanje opšteg stanja pacijenta kroz društvo životinje. U ovom smislu, životinje se koriste kao dodatak tradicionalnim metodama lečenja.
Zooterapija može na primer:
- poboljšati kvalitet života;
- umanjiti stres i anksioznost koji nastaju usled teške situacije;
- podići moral pacijenta;
- pomoći pacijentu da se otvori prema drugima;
Svi ovi faktori zajedno vode do ozdravljenja.
Ko može imati koristi od zooterapije?
Zooterapija je primenljiva u velikom broju slučajeva, kao što su:
- osobe koje pate od mentalnih oboljenja;
- deca čija oboljenja su u oblasti autizma;
- deca žrtve zlostavljanja;
- deca koja pate od različitih oblika poremećaja ponašanja;
- hospitalizovne osobe, bez obzira na uzrast;
- osobe na rehabilitaciji;
- starije osobe koje pate od hroničnih bolesti i/ili problema sa pamćenjem;
- hendikepirane osobe;
Kakvi rezultati se mogu očekivati?
Rezultati mogu biti različiti u velikoj meri, što zavisi na prvom mestu od pacijenta i pojedinačnih problema sa kojima se suočava.
Pozitivni efekti zooterapije mogu biti momentalni, kao na primer pas koji izazove osmeh kod osobe na palijativnoj nezi, što mu istog trenutka pomaže da se bolje oseća. Takođe, pozitivne strane dugoročnog delovanja ovakvog vida terapije primetne su kod dece koja pate od autizma – oni razvijaju čvrstu vezu sa životinjom, što im daje mogućnost ostvarivanja kontakta i sa drugima.
Različitim studijama su dokazane i brojne fizičke prednosti zooterapije, kao što je sniženje arterijskog krvnog pritiska. Oksitocin, hormon sreće, koji se luči dok osoba mazi životinju, omogućava organizmu da se pripremi za ozdravljenje i da aktivira regeneraciju ćelija.
Koje životinje mogu postati terapeuti?
Po svojim bliskim vezama koje ostvaruju sa ljudijma, psi i mačke su na prvom mestu liste „terapeuta“. Ali zooterapija se ne završava tu. I druge životinje mogu potpuno ravnopravno biti deo ovakvog lečenja i donositi dobrobit ljudima. Važno je samo daje životinja mirna, blaga i druželjubiva.
Takođe, postoje i striktni kriterijumi koje životinje moraju ispoštovati:
- dobro zdravlje;
- nezaraženost parazitima;
- dobar odgoj, istreniranost i lako odgovaranje na specifične komande;
- pozitivne i stimulativne reakcije u različitim situacijama;
Pored karakternih osobina, životinje moraju dozvoljavati nepoznatim ljudima da ih maze, dodirnu, vode u šetnju. Moraju biti u stanju da ostanu smirene i od poverenja, bez obzira na situaciju, ali i radosne i pozitivne prema svima. Od velikog je značaja i ponašanje životinje u velikoj gužvi.
Zaključak se nameće sam po sebi – životinje definitivno oplemenjuju i okrepljuju dušu, a uče nas da volimo i da budemo bolji ljudi.
A nije li to po malo i zloupotreba zivotinja ?