Ovih dana jedno pismo psa koje je „napisao“ svom čoveku, oborilo je Internet! Mnogima je naterala suze na oči, a u pitanju je pismo u kom se pas obraća svom vlasniku, svom najvoljem prijatelju!
– Čoveče moj, vidim da plačeš jer je došlo vreme mog odlaska. Nemoj, molim te. Hoću da ti objasnim nekoliko stvari. Ti si tužan, jer me nema, a ja sam presrećan, jer sam te sreo. Koliko ovakvih kao ja umire dnevno, a da ne upoznaju nekog posebnog?
Životinje često požive dugo samo zahvaljujući sreći! Samo mi odbačeni znamo šta je hladnoća, žeđ, opasnost, glad. Moramo da se pobrinemo kako pronaći nešto za jelo, gde ćemo provesti noć ušuškano i bezbedno. Svakog dana viđamo mnoga lica ljudi, koji nas i ne primećuju… Ponekad ni mi njih ne gledamo dok nas ne primete sami i sažale se.
Ponekad nas zadesi velika sreća, pa se među tim ljudima nađe anđeo i uzme nas. A ponekad dođe grupa anđela, organizovana. A postoje i anđeli koji šalju pomoć izdaleka. I onda se sve menja.
Pismo radnika jednog šinteraja nateraće vam suze na oči!
Odvedu nas kod drugih anđela, mnogo pametnih, koji znaju mnogo i leče nas. Izaberu jednu čudnu reč, koju izgovore svaki put, kad nas dovezu kod njih. Mislim da to zovu ‘ime’ i onda se mi osećamo posebnima, prestajemo da budemo anonimni, samo jedni između mnogih.
I onda… upoznamo šta znači kuća!
Da li ste svesni koliko nam to znači?! Ne moramo više ničeg da se plašimo, nema više gladi, hladnoće, bola i opasnosti. Da samo možete da shvatite koliko nas to usrećuje! Za nas je svaki dom kao palata! Više nas ne brine da li pada kiša, sneg… da li će kola proći pokraj nas polako ili namerno brzo i nauditi nam, povrediti nas! A najvažnije…nismo više sami, jer nijedna životinja ne voli samoću. Šta bismo mogli više od toga da poželimo?
Znam da si tužan zbog našeg rastanka ali ja sada moram poći. Hoću da te zamolim da ne kriviš sebe za bilo šta.
Čuo sam te kako si kroz plač rekao da si možda mogao za mene učiniti više.
Ne govori tako, za mene si učinio mnogo!
Bez tebe nikada ne bih saznao sve ono lepo, što danas odnosim sa sobom. Treba da znaš, mi, životinje, živimo sadašnjost intenzivno i da smo mnogo mudre: uživamo u svakoj sitnici, svakog dana posebno i zaboravljamo ružnu prošlost veoma brzo.
Naš život počinje kada upoznamo ljubav, tu istu ljubav koju si mi pružio ti – moj dvonogi anđele bez krila! Znaj, ako nađeš životinju koja ima neko ozbiljno stanje i ima još samo malo vemena na ovome svetu… učinićeš veliko delo ispraćajući je pri odlasku. Kao što ti rekoh, niko od nas ne želi da bude sam, ponajmanje kada shvatimo da se primaklo vreme odlaska. Znaj da nam je važno ko nas mazi i drži nam šapu, da možemo mirno da odemo.
Petra iz Zaječara ima samo 12 godina, a napisala je pismo psu, koje će vas raspametiti!
Molim te, ne plači više. Ja sam srećan. Poneću sa sobom uspomenu na ime koje si mi dao, na toplinu tvog doma koji je postao i moj dom. Poneću sa sobom i zvuk tvog glasa kojim si mi govorio, mada nisam uvek razumeo šta mi pričaš.
U svom srcu poneću sa sobom svaku tvoju nežnost i dodir. Sve što si za mene učinio mnogo mi znači i hvala ti neizmerno. Ne umem to da ti kažem ali sigurno si u mojim očima vidio svu moju zahvalnost.
Hoću da te zamolim, učini mi dve usluge…
Umij lice i počni da se smeškaš, prisećaj se našeg lepog zajedničkog života, svih nestašluka kojima sam te nasmijavao. Prisećaj se, kao ja, svih onih trenutaka koje smo delili. I nemoj nikada reći kako nećeš više nikada uzeti drugu životinju, jer te moj odlazak toliko pogodio! Bez tebe ja nikada ne bih imao ovako lijep život!
Molim te, ne čini to! Ima mnogo takvih kao ja, koji čekaju takve kao što si ti! Pruži im to što si pružio meni, potrebno im je, kao što je i meni bilo potrebno. Ne suzdržavaj ljubav u sebi zbog straha od ponovnog gubitka.
Prihvati moj savet i neguj tu dobrotu u sebi, dobrotu koju deliš sa nama. Shvati da si anđeo nama životinjama i da bi bez ljudi kao što si ti nama i život bio težak.
Nastavi sa svojim plemenitim zadatkom. Sada je na meni red da budem tvoj anđeo. Pratiću te izdaleka na tom putu, dok budeš pomagao ovakvima kao što sam bio ja. Svim životinjama koje su ovde sa mnom pričaću o tebi, reći ću im šta si sve učinio za mene, pokazaću im te ponosno i reći: ‘On je moja porodica’. Moj prvi zadatak ovde je da ti pomognem da ne budeš tužan.
Večeras, kad pogledaš u nebo i vidiš da ti je namignula zvezda…znaj da te gledam, da ti šaljem znak da sam dobro i da ti šaljem zahvalnost za svu pruženu ljubav.
Pozdravljam te sada, ali ne kažem „zbogom“.
Postoji poseban raj, nagrada za ljude kao što si ti.
Tu ćemo se ponovo sresti.
Čekaću te verno!
Izvor: Večernje novosti
