Gotovo da nema psa koji ne voli sneg. Sneg je zabavan, trčanje po snegu je interesantnije nego po zemlji, mirisi koji su skriveni snežnim pokrivačem su mnogo zanimljiviji, a tu je i trčanje za grudvama koje bacaju vlasnici. Međutim, u takvim aktivnostima dolazi do zagrevanja organizma i pojave žeđi. Ako nema vode, pas će probati da jede sneg. I gle čuda, to mu utoljava žeđ, a i veoma je zanimljivog ukusa. Tako dolazimo i do još jedne činjenice: psi vole da jedu sneg! Ali, koliko to može biti opasno?
Ukoliko pas pojede puno snega može doći do problema sa digestivnim traktom. Nekima je verovatno poznat izraz „nervozn stomak“. Kod pasa, velika količine hladne vode može da izazove neprijatnost u želucu što često dovodi do povraćanja. Naravno, treba uzeti u obzir i mogućnost da pas povraća zbog nekog drugog uzroka, a da je slučajnost da je jeo sneg. Pored toga, probleme sa želucem može izazvati sneg koji je prljav ili kontaminiran nečim što ne prija njegovom stomaku. Tada se problemi drastično komplikuju.
Većina preparata koji se koriste za topljenje snega i leda sadrže natrijum hlorid, kalijum hlorid, magnezijum hlorid, kalcijumove soli ili neki drugi materijal na bazi uree. Natrijum hlorid (so) koji se unese u organizam sa snegom može izazvati povraćanje i dijareju. U većim količinama može izazvati natrijum toksikozu koja može imati i smrtonosan ishod. Simptomi su dihadratacija, ubrzano disanje, ubrzan rad srca i povišena telesna temperatura.
S druge strane, soli kalijum hlorida izazivaju teške gastrointestinalne smetnje koje prate krvavi proliv i povraćanje. Kod pasa sa oštećenjima bubrega, drastično podižu nivo kalijuma u krvi.
PROČITAJTE I:
PAPILOMATOZA: Bradavice na usnama, obrazima, jeziku, nepcu…
Najveće brobleme izazivaju preparati na bazi kalcijum karbonata, kalcijum hlorida i kalcijum magnezijum acetata. Pored teških gastroloških problema, razvijaju se i oštećenja kože i šapa. Pojačanu salivaciju i blaže probavne smetnje mogu izazvati preparati na bazi uree. Pored toga javljaju se tremor, slabost i visok nivo metemoglobina u krvi.
Ne sme se smetnutu sa uma ni činjenica da kristali leda koji se nalaze u snegu prilikom unosa u probavni trakt često mogu da izazovu gastritis kod pasa. Srećom, ovo stanje je prolazno ali predstavlja još jedan razlog da se psima ne dozvoljava da jedu sneg. I naravno, sneg je izuzetno hladna materija. Ukoliko pas naglo unese veliku količinu snega može doći i do upale grla i ždrela što sa sobom nosi nove probleme.
Čak i ako pas ne jede sneg, samo hodanje po snegu može biti problematično. Lizanjem šapa i čišćenjem pas može uneti ostatke kamene soli koja se zalepila za dlaku. To može izazvati iritaciju usta, mučninu, balavljenje i povraćanje. Preparate koji se koriste za topljenje snega i leta psi mogu uneti i ako piju vodu iz lokvi koje su nastale topljenjem.
Evo nekoliko saveta kako zaštiti psa od opasnosti koje nosi sneg:
- Naučite psa da ne jede sneg
- Psu ne treba dozvoliti pristup površinama pod snegom koje su tretirane sredstvima za otapanje
- U šetnje po snegu obavezno nosite pijaću vodu kako ne bi jeo sneg zbog žeđi
- Ne dozvolite da pas pije vodu iz lokvi koje su nastale posle otapanja snega i leda
- Posle šetnje, očistite šape vlažnom krpom i odstranite tragove snega, leda i nečistoća
- Ukoliko primetite simptome stomačnih tegoba tokom ili posle šetnje po snegu odmah potražite pomoć veterinara
