Pojava bučnog disanja koje vlasnici obično opisuju kao šištanje predstavlja pre simptom nekog obljenja ili zdravstvenog problema nego samo oboljenje. Šištanje uz kašalj ili kijanje prati mnoga oboljenja od kojih su neka i opasna po život ljubimca. Upravo zbog toga je proces dijagnoze veoma važan kako bi se utvrdilo šta je primarni uzrok šištanja prilikom disanja.
DIJAGNOZA
Prva i najvažnija stavka u utvrđivanju problema je davanje što preciznijih anamnestičkih podataka od strane vlasnika. Važno je dati podatke o tome kada su se prvi put pojavilo problemi sa disanjem, koje okolnosti su prethodile pojavi šištanja, istoriju bolesti psa kao i sve preventivne mere koje se sprovode u cilju zaštite od spoljašnjih i unutrašnjih parazita i virusnih i bakterijskih oboljenja. Pored detaljnog kliničkog pregleda rade se i laboratorijske analize krvi koje mogu dati odgovor o uzrocima otežanog disanja. Neki uzročnici se mogu otkriti brzim testovima ali ponekad je potrebno uraditi i detaljnije i specifične biohemijske analize. Ultrazvučni pregledi su neophodni kod sumnji na bolesti srca a rendgenoliško snimanje ukoliko se pojava vezuje za oboljenja pluća, disajnih puteva ili prisustvo stranog tela.
PROČITAJTE I:
“TATA ULOVIO BAMBI”: Postavljena fotografija deteta sa UBIJENIM LANETOM! (VIDEO)
LJUBAVNOJ PRIČI DOŠAO KRAJ: Klepetan se VIŠE NIKADA NEĆE VRATITI svojoj Malenoj! (VIDEO)
HVALA TI DOBRI ČOVEČE: Ovaj sveštenik iz Brazila nesebično POMAŽE PSIMA SA ULICE! (VIDEO)
LEČENJE
Sama terapija zavisi od uzroka koji su doveli do pojave šištanja. Strana tela koja su zaglavljena u dušniku ili usnoj duplji se uglavnom jednostavno uklanjaju odgovarajućim instrumentima. Ukoliko se radi o predmetima koji su dublje zaglavljenji u dušniku ponekad je potrebno uvođenje psa u kratkotrajnu anesteziju. Ipak, ma kako problem delovao banalno, postoje situacije koje zahtevaju i ozbiljnije hirurške intervencije. Zbog toga treba sprečiti svaki rizik od gutanja komada drveta, delova igračaka, loptica ili hranjenja kostima.
Ukoliko je uzrok neka bakterijska ili virusna infekcija disajnih organa primenjuju se antibiotici ili preparati koji olakšavaju stanje jer kao što je poznato virusi se ne leče antibioticima. Kod zaraznog kašlja koji je nešto češći tokom jeseni i proleća preporučuje se i izolacija ljubimca jer se zradi o veoma zaraznom oboljenju koje samo po sebi nije previše opasno ali ukoliko se ne leči na vreme može da izazove neke ozbiljnije probleme posebno na plućima.
Alergijska astma i hronični bronhitis kod kojih je šištanje prilikom disanja uobičajena pojava zahtevaju nešto specifičnije metode. Koriste se lekovi i preparati koji drže pod kontrolom stanje ali zahteva se i učešće vlasnika koji treba da obezbede drugačije uslove života ljubimca. Važno je u najvećoj meri eliminisati alergene koji dovode do reakcije i obezbediti vrlo dobre higijenske uslove kako se hronični bronhitis ne bi pogoršavao.
Otežano disanje, kašalj i šistanje kojima su uzreok srčana oboljenja zahtevaju primenu lekova koji olakšavaju rad srca ili ojačavanje srčanog mišića kako bi se poboljšala cirkulacija i dotok kiseonika neophodnim organima. Koriste se laksativi koji treba da eliminišu nakuljenu tečnost u plućima, trbušnoj duplji ili prostoru između srca i pluća.
Možda najteže stanje koje dovodi do šištanja prilikom disanje jeste kolaps traheje. Za ovaj problem trenutno ne postoji efikasan tretman koji bi doveo do toga se oslabljena hrskavica oporavi i vrati u prvobitno stanje. U razvijenijim zemljama se u izuzetno retkim slučajevima primenjuje ugradnja veštačkih prstenova koji obezbeđuju prohodnost vazduha ali radi se o veoma komplikovanoj i prilično rizičnoj intervenciji. Imajući u vidu da nedostatak vazduha utiče na normalan rad pluća, srca i mozga kod ovih pacijenata se koriste lekovi koji olakšavaju rad ovih organa i sprečavaju razvoj drugih težih stanja. Na žalost, leka koji bi doveo do potpunog izlečenja nema.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
Nisam ni znala da se ovo “leci”.