Jedna studija, objavljena pre nekoliko meseci, potvrđuje ono što su vlasnici mačaka već znali: Mačke nas razumeju i sposobne su da prepoznaju glas svojih vlasnika. Ali… one to potpuno ignorišu kada žele!
Istraživanje, potpuno ozbiljno bez obzira na prilično komičan zaključak do kojeg je dovelo, obavljeno je u Japanu na dvadeset domaćih mačaka koje su odgajene u 14 različitih domaćinstava. Kako bi se izbegli svi spoljašnji uticaji koji doprinose stresu, testiranja su obavljena u njima poznatom okruženju.
Dok su vlasnici bili van prostorije, istraživači su uveli u okruženje različite faktore: tri nepoznate osobe bi pozvale mačku po imenu, zatim bi se uključio vlasnik koji bi uradio isto to i na kraju bi se uključio još jedan „stranac“. Istraživači su beležili reakcije mačaka u odnosu na različite indikatore: pokrete glavom, mrdanje ušima ili repom, pokrete očima, oglašavanje i pokrete šapama.
Kada bi mačka čula nepoznate glasove, čak i ako bi se radilo o njihovim imenima, ne bi odreagovala ni na koji način. Međutim, kada bi u pitanju bio njihov vlasnik, mačke bi lagano pomerale glavu i uši kako bi bolje odredile odakle dopire zvuk. Samo mali broj ispitanih mačaka je ispoljio aktivnu reakciju na glas vlasnika.
Po mišljenju istraživača, navedene reakcije mačaka dokazuju da mačke veoma dobro razlikuju glas svog vlasnika, ali i da njihova reakcija ipak nije potpuno „komunikativna“. Ukratko, mačke apsolutno ne žele da poslušaju ono što im vlasnici traže ili što žele da njihovi ljubimci urade. 🙂
Istraživači su otišli i korak dalje. Zaključili su da takvo ponašanje kod mačaka potiče od pre 10.000 godina, odnosno da im je urođeno.
Za razliku od pasa, koji su vremenom i suživotom sa čovekom naučili da rade za nas i ispunjavaju naredbe, mačke imaju „osećaj jednakosti“ sa ljudima – kao da su same sebe pripitomile.
Pa preeeesmešno!
